Тешкоће превода савремене уметности из Русије

14-05-2013 11:16:29 | | Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/alangutierrez/cc-by-sa 3 |


Овог лета приликом чувеног Венецијанског бијенала Русија ће демонстрирати не само конкурсне пројекте у националном павиљону, већ и неколико крупних изложби ван конкурса. Међу њима је експозиција Тешкоће превода. Она обухвата 4 последње деценије развоја руске уметности. Више од 150 слика, кипова, инсталација, видео-спотова ће бити донето у Италију из фондова московског Музеја савремене уметности и приватних колекција.

Куратор пројекта је Антонио Џеуза, који већ у току 15 година живи у Русији. Он је намерно одабрао дела, која су израсла на руском земљишту и била успешна у својој отаџбини. Зато при њиховом експоновању у иностранству настају неке тешкоће превода, - каже Антонио.

- Веома је важан назив, јер он објашњава концепцију изложбе. То су радови из Русије, који траже превод, односно, објашњење. Ти су радови за Русе или оне, који знају контекст, јасни су. Објашњење ће помоћи онима, који не знају контекст.

Например, демонстрирајући дела чувеног концептуалисте Илије Кабакова, гледаоцима ће објаснити, шта је то стан, где живе сустанари – неколико породица у једном стану, где кухињу, купатило и клозет користе по реду. Обичан совјетски начин живота је нашао одраза у многим сликама и инсталацијама Кабакова. Иначе, сам класик сматра да анотације ништа не додају уметничком делу.

- Сваки пут тражимо смисао оног, шта жели да каже уметник-концептуалиста. Истовремено тај смисао сваки пут измиче, као и људски живот: до краја ипак не знамо, ради чега је то било смишљено, какав је циљ нашег избацивања овамо, зашто смо рођени? Покушај да се то одгонетне трајаће и даље.

Рецимо, видеоспот од три минута Ане Јермолајеве Покушај да се преживи. 14 једнаких лутки, које се љуљају, а не могу да падну. Покреће их нека невидљива снага. Они се љуљају са све већом амплитудом, а онда су избачени. Та слика је доказ да је човек немоћан пред вишом силом.

Олег Кулик је представљен својим чувеним и скандалозним перформансом човек-пас. 1990. године је захваљујући њему Кулик постао познат: опонашајући животињу, уметник је провоцирао сукоб с посетиоцима вернисажа у различитим земљама. Такав изазов Кулика по питању уметник и друштво је шокирао и обично се завршавао хапшењем. Међутим, то није било хулиганство, сматрају организатори изложбе Тешкоће превода, приказујући снимке перформанса Кулика. То је уметничка изјава, изазвана сложеном ситуацијом у Русији после распада Совјетског Савеза.

О нон-конформисти Леониду Сокову – још једном учеснику пројекта Тешкоће превода – кажу да може да направи скулптуру од било чега. Његове кинетичке композиције су занимљиве и духовите. Он иронично третира совјетску симболику и ликове комунистичких вођа. У совјетско доба то му нису опростили, те је уметник морао да емигрира.

- Таква је судбина наше генерације да сам морао да емигрирам. Међутим, сматрам себе човеком руске културе, руским уметником. Додуше, тако сада сматрају и у Русији.

Изложба Тешкоће превода ће бити одржана на универзитету Ка Фоскари, познатом центру проучавања славистике у Италији.