Обнова војне доктрине у светлу економије и географије
Скоро истовремено објављене Беле књиге националне одбране Француске и Аустралије, без обзира на растојање које дели ове земље, имају доста заједничког. Обе припремају своје оружане снаге углавном за експедиције и концентришу пажњу на догађаје у области Пацифичког прстена.
Економија као фактор стратегије
У француској Белој књизи међу осталим опасностима помиње се светска економска криза, која може да поткопа финансијску и поличку стабилност Европе. Истовремено се истиче економски напредак низа земаља у развоју, пре свега Бразила, Индије и Кине као фактор који може да ојача њихов политички утицај. Аустралијски документ такође помиње кризу као важан фактор који одређује стратешко планирање.
У том контексту пораст економске активности у Азији и пратећи раст политичке активности не могу да не изазивају промене у војном планирању. Политичке противречности и могуће конфликте у Пацифичком прстену проглашавају за дестабилишуће обе земље.
За Аустралију која се налази у непосредој билизини од најактивнијег потенцијалног центра догађаја, актуелност ових претњи је већа. За разлику од Француске, у аустралијској доктрини се директно говори о заштити својих територија као о једном од могућих задатака оружаних снага. За Француску овај задатак очигледно није актуелан – Бела књига истиче крајње нису вероватноћу оружаних конфликата у Европи.
Руско питање
Русија се помиње као важан фактор у оба документа. Француска Бела књига подвлачи пораст војних трошкова РФ. Као последица је пораст могућности Оружаних снага РФ са истовременом констатацијом противречности о низу питања између Русије и НАТО-а, укључујући ПРО, неслагања о питањима међународне и енергетске безбедности и слично. При томе истиче се као позитивни фактор сарадња са РФ по низу питања, укључујући авганистански транзит, операцију у Малију, војно-техничку срадњу РФ и Француске. Документ одређује односе Русије и НАТО-а у целини као нестабилну равнотежу и изражава наду да ће се она сачувати. Истиче се неопходност срадње са Русијом у осигурању безбедности у Европи. Такође је указано да економски положај Русије остаје нестабилан, а зависност од извоза нафте и гаса може негативно да утиче на реализацију војних програма Москве. Ипак смањење војних трошкова НАТО-а компликује ситауцију у оружаној индустрији и заоштрава конкуренцију на међународном тржишту наоружања, где расте активност низа земаља, укључујући САД и Русију.
Значај Русије као извозника наоружања и енергената истиче и аустралијски документ. За разлику од фрнанцуских аутора, аустралијски истичу растући економски потенцијал Русије као могући фактор утицаја.
Кина и остали
Супарништво САД и Кине, најјачих фактора у региону и свету, у аустралијском тексту подвучено је као фактор који одређује ситауцију у целини. Кина није обележена као могући противник, али полазећи од означеног система односа Аустралије са другим земљама, питање „против кога дружити“ не стоји. Француска у свом документу такође скреће пажњу на кључне за себе регионе Северне Африке и Блиског Истока, истичући могућу дестабилизацију и терористичку активност у овим регионима као опасност.
Нови облик рата
Ни Француска, ни Аустралија не припремају се за класичан копнени рат – највише се развијају експедиционе снаге, ратно ваздухопловство и морнарица и целини. У обе земље се констатује важна улога одреда специјалне намене и неопходност њиховог јачања, планира се развој санга позадинске подршке и снабдевања борбени одреда. Обе стране рачунају на авијацију, савремено високопрецизно оружје, беспилотне летелице и средства управљања и везе, сводећи своје копнене трупе у мобилне мешовите бригаде.
Интересантна је разлика француског и аустралијског прилаза нуклеарном оружју. Француска као нуклеарна сила чува свој арсенал као гаранцију стратешке стабилности. Аустралија која не поседује нуклеарно оружје директно говори о томе да рачуна на нуклеарни арсенал САД као на гранцију од могуће примене сличног оружја.
Илија Крамник,
