Звезде и галаксије «Васионе звука»
Актуелне идеје и непроменљиви канони, звезде у успону и легендарни мајстори, сви заједно су Васиона звука. Тако се зове међународни фестивал, који представља у Москви музичке традиције различитих народа. Он се већ одржава на иницијативу Московског консерваторијума "Чайковски" 11. пут. Међу учесницима су уметници из Колумбије и Ирана, Индије и Јужне Кореје, Јапана и Малте, Чилеа и, свакако, Русије.
Током свог постојања фестивал је стекао велику популарност, формирао своју аудиторију. Међутим, чак и искусним слушаоцима свака сезона поклања права открића. Ове године ће Васиона звука, например, обухватити самурајске песме, звуке јапанских бубњева тајко, који према древним јапанским легендама протерују зле духове. У прастаро доба враћају слушаоце и песме Планинског Алтаја. Руски уметници из републике Алтај, која се налази на југу Западног Сибира, на граници с Монголијом, почели су фестивал од борбе светлих и тамних снага, песме о необичној девојци-јунакињи, која се претворила у Месец, а њен коњ у Поларну звезду. Изводио је те епске песме на алтајском језику у посебној техници грленог певања - млади певач Равил Лиров. Публика је реаговала на његов наступ сасвим необично, - испричала је Гласу Русије организатор фестивала Маргарита Каратигина.
- Сви су били у неком посебном стању. Људима се чинило да осећају мирис траве, кретање ваздуха, да су они својим очима видели хероје тих сижеа. Без обзира на то, што нису разумели језик, људи су били опседнути тим ликовима, које им је млади певач представио помоћу посебне грлене технике певања, изражајности, неких енергетских вибрација.
Мајстор алтајског грленог певања Ногон Шумаров тврди да ова древна певачка вештина заиста омогућује стварање необичних звучних ефеката.
- Углавном су сви они ономатопеја мукања телета, рзања коња, рике медведа, сиктања змије. То ствара посебан стил. Сва наша предања, чак и мале бајке увек су се изводили помоћу грленог, гркљанског певања, нарочито велики епови.
Међутим, Васиона звука не само обухвата старине, већ одражава и нове тенденције и са Истока, и са Запада, например, из државе на острву Малта у Средоземном мору. Маргарита Каратигина наставља:
- Музику, коју представљамо, компоновали су малтијски композитори, који су стасали у својој култури. Она је сасвим необична: током више векова ту су живели Картагинци, Грци, Персијанци, Арабљани. Малтијски језик има много арабизама, что се одражава на мелодици чак и најсавременије музике Малте.
Наступају на фестивалу и чувени маестри, например, ирански музичар Хосејн Нуршарг и жива легенда индијске музике Бегам Парвин Султана. Према речима Маргарите Каратигине, они ће представити слушаоцима панораму вишевековне индоевропске традиције.
- Данас се одвија процес глобализације - та реч је већ постала досадна. Хтели-не хтели, унифицирамо знаке нашег постојања: једнако се облачимо, једемо једнаке конзерве, слушамо исту музику. Међутим, постоји и супротна тенденција: желимо да сазнамо своје порекло.
Главни задатак фестивала је демонстрација индивидуалних облика различитих култура.
