Арктички савет: резултати састанка у Кируни
На стастанку министара земаља чланица Арктичког савета у Кируни резимирани су резултати две године председавања Шведске у овој организацији.
Титулу председавајућег преузела је Канада. Како је рекао за Глас Русије представник РФ у Арктичком савету, амбасадор за специјалне мисије Антон Васиљев,
- У Кируни је одржан 8. маја министарски састанак Арктичког савета. Он је завршио први циклус председавања свих 8 држава чланица Савета. То је било истакнуто усвајањем заједничке изјаве Виђење Арктика. У њој су министри позитивно оценили саму чињенцу формирања Арктичког савета и развој међународне сарадње на Арктику за последњих 16 година.
Била је усвојена и такозвана Кирунска декларација. У њој су резимирани резултати двогодишњег председавања Шведске и означени у главним цртама правци рада за предсетојеће године под председавањем Канаде. Међу главним успесима у протекле две године истакнуто је потписивање два правно обавезујућа панакртичка документа. Један од њих је Споразум о сарадњи у области спремности и реаговања на загађење арктичког мора нафтом, који је био потписан управо у Кируни. А 2011. године у Нуку земље чланице Арктичког савета потписале су Споразум о сарадњи у области ваздухопловног и поморског спасавања. У Кируни је био утврђен и Стални секретаријат Арктичког савета, који ће радити у Тромсу.
Антон Васиљев посебно је истакао планове сарадње за будућност означене у Кируни. Као главни правац наведена је већа пажња према развоју директних веза северних региона свих арктичких држава и према људима који живе и раде иза Северног поларника, укључујући староседелачке народе Севера. Такође ће се развијати они правци сарадње који су већ доказали своју актуелност. То је у првом реду осигурање технологије безбедности, заштита животне средине, уништавање постојећих техногених загађења.
Усвојен је и програм научних истраживања. Између осталог проучаваће се тендендција промене биодиверзитета на Арктику. На пример, мало се зна да је у току повећање киселости Северног Леденог океана. Испоставља се да угљен-диоксид који се издваја под утицајем људске делатности, из атмосфере доспева у воду, чинећи је киселијом. То изазива разарање калција од којих се састоји кичмени стуб свих живих организама на рктику. На крају је под знаком питања сав живот у Арктику!
Разматрани су и други проблеми. На пример, било је речи о озбиљним препорукама свима који живе на Северу: категорички се не препоручује сунчање у априлу и мају, пошто се због климатских промена озонски омотач истањио и могу да се појаве озбиљне кожне болести.
Арктичке државе озбиљно и заједнички раде на тим проблемима. Много је идеја и жеља било сугерисано наредном председавајућем Арктичког савета – Канади.
Ирина Гарденина,
