Грузија на прагу промена
У Грузији се покреће председничка предизборна кампања. Кандидат владајуће коалиције Грузијски сан Гиорги Маргвелишвили познат је широкој публици као експерт који је често критиковао председника Сакашвилија, али посебно није испољавао политичку активност и својства лидера.
Свог кандидата је навео и Представнички народни сабор – удружење које је основано у Грузији пре више од две године у циљу борбе против режима Сакашвилија. То је бивши председник парламента Нино Бурџанадзе.
Коментарише председник Научног удружења проучавалаца Кавказа Алсександар Крилов.
- Ситуација у Грузији је напета. Сакашвилијеве позиције слабе. Све јаче се испољавају и друге политичке снаге. Премијер је одредио своју кандидатуру. Сада ће бити други кандидати. Између осталог Бурџанадзе, политичар прве класе. Мада и припада окружењу Шевернадзеа, тачније то није нова генерација, већ стара гарда. Она има шансе. Али оне нису тако велике.
За сада са својим кандидатом одуговлачи Јединствени национални покрет, чији лидер је сам председник Михаил Сакашвили. Његове присталице ће доносити одлуку на основу резултата прелиминарних избора.
Експерти говоре да у Грузији скоро нико не схвата шта желе присталице Сакашвилија. Они настављају да се баве омиљеном антируском реториком која је свима досадила. При томе владајућа коалиција Грузијски сан ће користити друге аргументе, сматра шеф одељења за Кавказ Института за земље ЗНД Феликс Станевски.
- Осим потврђивања проатлантског курса Грузије, акценат ће се стављати на то да Грузија пре свега треба да се бави својим унутрашњим пословима и да покуша да нормализује односе са Русијом. У датом случају под нормализацијом се подразумевају у првом реду економске везе две земље, између осталог стварање услова за излазак грузијског бизниса на руско тржиште.
Зна се да после председничких избора ступају на снагу уставне поправке које обзиљно ограничавају председничка овлашћења. Реална власт ће прећи у руке премијера. Управо зато актуални шеф кабинета Бидзина Иванишвили сматра да наредни председник не треба да буде политичка фигура.
Основни фронт политичког сукоба управо и пролази између премијера Иванишвилија и председника Сакашвилија. Са ташке гледишта низа политиколога Сакашвили, прикривајући се русофобском реториком, уопште није против воеђња извесног дијалога са Русијом, најчешће конфиденционалног. А рпијатељска реторија владајуће коалиције у поглду Русије пражена је потпуно прозападним садржајем спољне политике. Међутим за стабилан развој земље довољно је да се локална политичка елита придржава прогрузијске оријентације. Тбилиси једноставно треба да води сопствену, а не проруску, проамеричку, прокинеску или било коју другу политику. Грузијска државност ће о тога бити само на добитку.
Сергеј Дуз,
