Затворенике Гуантанама измучене глађу муче храном
Затворенике у Гуантанаму после неколико месеци гладовања почели су да хране насилно преко сонди. Такав метод много боли , а ономе који није јео неколико месеци може да буде смртоносан, рекао је за Глас Русије психијатар Вилијам Хопкинс. Такво јело горе је од мучења, закључио је он.
Суровост у погледу затвореника Гуантанама примењивано је и раније за добијање признања. Рат против тероризма натерао је да се забораве демократски принципи и да се према затвореницима понаша као према нељудима, који могу да се подвргавају мучењу (мучење водом, сексуално насиље, пребијања и слично). Ипак сада они који се налазе у затвору без суђења и истраге, организовали су најдужни масовни штрајк глађу у историји затвора. Почев од 6. фебруара они не узимају храну. Многи од њих су толико ослабили да се налазе на ивици живота. Сада су власти упутиле у затвор лекаре који пружају помоћ посебно сурово, уверен је психијатар и физиотерапеут Вилијам Хопкинс.
- Тамо се приликом принудног храњења користе сонде. то је врло болан процес, скоро као мучење. Затвореницима се повраћа, појављују се проблеми са дисањем. Постоје правила према којима лекари немају право да приморавају на узимање хране. Оно што се тамо дешава је криминал.
Таквих дуготрајних штрајкова глађу у Гуантанаму још није било. Бивши затвореник Мурат Курназ који је био потвргнут мучењу више од четири године говорио је за Глас Русије колко су се сурово тамо понашали према њему у очекивању суђења.
- Ја сам објавио штрајк глађу. На пример, болесним затвореницима нису давали лекове и ми смо објавили штрајк. Главни зралог данашњег штрајка је, сигуран сам, сурово обраћање. Осим тога, ни једном од затвореника до данас нису пружили могућност да изађе пред суд. Ако су криви, треба да праведно буду кажњени, све до доживотне робије. Али сигуран сам да је већина затвореника – до 90%, невини људи. Знам случајеве, посебно у Пакистану, када су војници и полиција хапсили бескућнике и продавали их америчкој влади као могуће терористе, зато што је за то била обећана награда од 3000 долара.
Мурат Карназ је имао среће што су га ослободили из Гуантанама. Али власти САД не могу да пусте одмах све невине. То ће значити да амерички војници крше људска права, а тако нешто у демократској земљи не може бити априори. Власти су у ћорсокаку, истиче Вилијам Хопкинс.
- Изгледа да Американци сами не знају како да изађу из ове ситуације. Не могу да доведу ствар до суђења, зато што ће се велики део испоставити невиним. Осим тога, они који су подвргнути мучењима не могу да учествују у суђењу.
Ово клупко не може да се разреши. Власти САД треба да признају кршење права свих затвореника, а што је најважније да пусте ове људе на слободу.
Сада у Гуантанаму гладује 102 до 166 затвореника. Ипак ни један експерт не гарантује да се под тим цифрама подразумевају живи људи.
Александар Расказов,
