Покосовски период руско-србских односа
И о чему ће сада Москва и Београд разговарати у контексту Косова?
Србска делегација је стигла у Русију са опширним програмом. Први потпредседник, министар одбране Александар Вучић већ је одржао преговоре са руским колегом Сергејем Шојгуом, а у петак ће председници Србије и Русије Владимир Путин и Томислав Николић потписати дуго очекивани споразум о стратешком партнерству. Пажња ће бити у првом реду посвећена економским питањима, трговини и инфраструктурним пројектима. Главно је да овај споразуме не остане „мртво слово на папиру“,- говори политиколог, главни уредник интернет издања „Нова србска политичка мисао“ Ђорђе Вукадиновић:
- Јужни ток би могао бити нека врста гаранта овог спорaзума, а истовремено и његов резултат, а и повод за потписивање овог споразума. Јужни ток је заправо пројекат који ће, надам се, омогућити да овај споразум буде нешто више од списка лепих жеља за напређивањем међусобних односа, као што је био случај са овим уговором са Француском. А са српске стране је потпуно јасан и рекао бих политички интерес да потписивањем таквог документа остави утисак о чврстини односа Београда са Москвом и на тај начин помало ублажи критику која постоји у делу српске јавности, да се једна власт која је дошла као и патриотска и евроскептична заправо превише нагнула на евроатлантску страну.
Веза економије и политике је оправдана. Наравно, на састанаку у Сочију биће речи и о Косову. Има ли Русија шта рећи на ову тему Србији „постбриселског доба“?
- У неколико руских издања су се појавиле интересантне интерпретације: каже се, своје кораке у смислу нормализације односа са Косовом, србско руководство оправдава и тиме да је то учињено уз сагласнаст са руском страном. Ако би то тако било, испада да Срби у Косовској Митровици нису требали да извижде само Александра Вућича, када је он долазио на преговоре са локалним политичким лидерима, већ и канцеларију друштва руско-србског пријатељства која се налази одмах поред моста и где узгред буди речено, висе портрети Владимира Путина и Дмитрија Медведева. Тешко је рећи шта је могло бити повод за такво тумачење, као да је готово „Рука Москве“ парафирала у Бриселу 15 тачака.
Ако бисмо се потрудили, изјаву премијера Дачића да „Србија има пуну подршку Русије за дефинитивно решавање питања Косова“, могли бисмо да интерпретирамо у корист ове теорије.
Али, не би требало. Боље би било поново прочитати интервју амбасадора РФ у Београду Александра Чепурина србском часопису „Данас“: „Залажем се за то да се приликом склапања споразума максимално узимају у обзир легитимни интереси Србије и Срба на Косову, да не би дошло до тешких последица за будућност српске државности. Да кажем искрено, усхићене изјаве традиционалних злонамерника Србије, као и њихова гласна одобравања, донекле нас чине опрезнима.“ У овим речима се може видети и врло танана уметност дипломатије: не мешајте се у послове суверене државе. При томе је указано на основни проблем бриселксог споразума: он је „заборавио“ на Србе на Косову - како они сами сматрају.
Греши онај, ко мисли, да ће део разговора два председника, који није био одржан пред камерама личити на слику Николаја Ге. Наиме на тој слици, Петар Први гневно гледа на свог непослушног сина. Отворена критика бриселског споразума ишла би на руку онима који путују у Србију или примају српске чиновнике, како би им одржали скупе лекције, например о неопходности укидања србских институција власти на Косову. И не би требало мислити да се мимоилажење у ставовима Русије и ЕУ у вези са косовским проблемом може некако одразити на односе Москве и Брисела. Европу много више интересује, например, „неуважавање“ права хомосексуалца у Русији, а Косово је за њих- завршена прича.
- Бриселски споразум, ако није адактирао (не може се оваква тема лако скинути са дневног реда), али ипак знатно умањио простор и шансе за активну улогу Русије по том питању. То потписивање споразума је у великом нескладу у односу на оно што је државни врх Србије пре неколико месеци изјављивао, најављујићи и исељење преговора у Савет Безбедности, увођење Русије као неког такође посредника у разговору. Од свега тога није било ништа. У светлу ових чињеница, без обзира на то што постоји добра воља и биће сигурно и потврђено ових дана да Москва и Београд заједнички наступају поводом Косова и Метохије, ја не видим шта може да буде даљи садржај те руске помоћи.
Дакле, могуће је да заиста почиње нова етапа у руско- србским односима- постбриселска и покосовска истовремено. Обзиром да Русију и Србију називају „рођеним сестрама“, може се претспоставити, да ова старија, источна, као да каже балканској: „види, сама си за себе одговорна“ . Не, Русија неће престати да штити принципе међународног права тамо где је то неопходно.Но, не може се неко натерати на љубав. Као што је својевремено „амбасадор Срба у Београду“, руски дипломата Александар Конузин још 2008. године рекао, Русија ће подржавати Србију док сами Срби буду бранили свој територијални интегритет.
Тимуер Блохин,
