Коме је корисна сарадња НАТО-а и Русије?

26-05-2013 02:43:39 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Претње по безбедност данас су једнаке за све државе и могу се превладати само путем међународне сарадње, изјављује НАТО. На Међународној конференцији о европској безбедности одржаној у Москви, заменик руководиоца Северноатлантске алијансе Дирк Бенгељман са оптизимом је примио идеју зближавања НАТО-а и Русије.

Колико су озбиљне сличне изјаве? Јер за сада је искуство Москве у сарадњи са Алијансом пре негативно, истичу аналитичари. Организација Северноатлантског уговора НАТО, формирана пре скоро 65 година, имала је само један јасни циљ – могуће вођење рата са Совјетским Савезом и његовим сателитима из социјалистичког табора. Ипак СССР више нема, заједно са њим се распао и социјалистички блок у Европи, а јучерашњи савезници совјетске Москве су ступили у редове Алијансе. Променио се и круг интереса НАТО-а – од самог почетка 90-их година иде увећање утицаја Алијансе на истуку. Истовремено проширивање зона одговорности осетно је ослабило организацију, пре свега из економских разлога. Ипак не треба очекивати њен скори крах, истакао је директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

- Ова организација ће се обавезно очувати, при томе задуго. Истовремено говорити о неком озбиљном јединствју унутар НАТО-а било би неправилно. Озбиљно означавају своје позиције његови нови чланови – земље источне Европе, које заузимају став понекад супротан Западном. НАТО ће се очувати, али његово јединствно ће ослабити.

Али чак без обзира на данашње не баш најбоље стање Северноатлантске алијансе, западни политичари неће му дозволити да коначно деградира. Напровит, Запад предузима све покушаје за његов даљи развој, смара први потпредседник Академије геополитичких проблема Константин Сивков:

- НАТО је војна организација западне цивилизације, фактички инструмент спасавања западних елита. Сматрам да ће се НАТО и даље развијати, усавршавати, јачати. Претварајући се у ефективнији инструмент реализације геополитчких интереса Запада, него сада.

Треба рећи да искуство сарадње Москве са НАТО-ом које потиче од 90-их година прошлове века, није оставило радосне утиске. Одмах после распада Варшавског уговора били су склопљени споразуми о томе да се Северноатлантска алијанса неће ширити на Исток. Без обзира на то, крај 20. и почетак 21. века означио је праву параду нових НАТО чланова – ту су ступиле скоро све земље Источне Европе и НАТО базе нашле су се поред руских граница. Ипак Москва не одбацује могућност сарадње. Данас Русија пружа транзитни коридор преко своје територије за војни терет Међународних снага за подршку безбедности, амерички војници купују код нас транспортно-борбене хеликоптере, који идеално одговарају за коришћење у Авганистану. А шта ће дати НАТО за узврат, осим нових опасности у виду база ПРО у Европи? И да ли ће икада дати?

Григориј Миљенин,