Кина хита на Месец
Кина је приступила тестирању свог трећег месечевог уређаја Чање-3. О томе се говори у саопштењу Државне космичке управе Кине. Препоставља се да је лет Чање-3 ка природном Земљином сателиту планиран за другу половину године.
Званични подаци о копненим испитивањима месечевог уређаја Чање-3 потврђују да припремни радови теку по плану и очигледно ускоро ће бити окончани. Никакве сумње да ће трећа кинеска месечева мисија бити завршена ове године експерти немају.
Препоставља се да је Чање-3 извршити меко слетање на површину са задатком да избаци тамо кинески месецоход. Покретни уређај опремљен соларним батеријама тежине око сто килограма треба да ради на месечевом тлу најмање три месеца. Копнена испитивања уређаја су вршена у условима блиским месечевим. На пример, он треба да издржи разлике температуре од минус 200 до плус 150 степени Целзијуса.
Старт кинеских беспилотних летова ка Месецу био је означен у октобру 2007. године лансирањем Чање-1. Његов главни задатак било је проучавање Земљиног сателита из орбите. После лета који је трајао 16 месеци била је састављена тродимензионална карта површине Месеца са високом резолуцијом. 2010. године ка Месецу је био послат други истраживачки уређај за фотографисање региона, у којем треба да слети Чање-3. Тако се Кина доследно приближавала искрцавању свог месецохода на Месец, истакао је за Глас Русије експерт за питања освајања космоса, члан Академије космонаутике Андреј Ионов.
- Несумњиво постоји читав низ научних задатака. Али то што сада ради Кина више личи не на решавање конкретних задатака, већ пре на одрађивање технологије и праћење пута који су САД и СССР прошли пре 30-40 година. Сада у Кини убрзаним темпом покушавају да реализују то што су Совјетски Савез и САД радили у читавој космичкој ери. Неких нових научних достигнућа неће бити. Тим пре што многи експерти сматрају да Месечева етапа није обаезна. Много је перспективније освајање Марса.
Ипак, Кина је решила да не прескаче Месечев ступањ, који су већ прошли пионири у освајању космоса. У Белој књизи о космичкој делатности, објављеној 2011. године Кина је први пут добила званичну потврду и постојање планова за пилотирано истраживање Месеца.
Стручњаци су већ почели да говоре о формирању новог центра за развој међународне космичке делатности и новог феномена – азијске космонаутике. Јер буквално месец дана пре првог кинеског месечевог уређаја у орбиту је отишао јапански вештачки сателит Месеца Кагуја. А годину дана касније у октобру 2008. године изведеноје лансирање сличне индијске сонде Чандрајан-1.
Експерти сматрају да сложени односи супарништва између Кине, Јапана, Кине и Индије све активније се преносе у космичку сферу. Сваки успех једне од три земље повлачи одговор конкурената.
Истина, по мишљењу аналитичара, Кина је једина од 3 азијске државе која намерава да у кратком року избије напред у свим правцима истраживања космичког простора, између осталог и у месечевој трци. Ако је лансирање индијског месецохода планирано за 2017. годину поможу уређаја Чандрајан-2, Кина ће лансирати сличан уређај већ ове године. А 2017. године у трећој фази програма Кина ће упутити ка Земљином сателиту још један месецоход чији ће главни задатак бити прбацивање узорака месечевог тла.
Антон Карнејев,
