Перспективе и изненађења тржишта рада 2025. године

31-05-2013 10:31:46 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Нове технологије ће у блиској будућности минирати начела уобичајеног тржишта рада. По прогнози института за глобална истраживања међународне компаније за консалтинг McKinsey већ до 2025. године значајно ће опасти потражња за услугама читавог низа дипломираних стручњака престижних професија. Потиснуће их вештачки интелект.

У реферату аналитичара института McKinsey о достигнућима која ће променити живот, бизнис и светску економију наведен је списак „минерских“ технологија. Међу њима су: мобилни интернет, робототехника, тродимензионална штампа, обновљиви извори енергије и други. За две деценије оне ће свету донети од 14 до 33 билиона долара годишње. То је добра вест. Лоша је та да ће притом око 140 милиона запослених који се баве умним радом бити принуђено да размишља о преквалификацији или чак о промени професије. Задаци које они сад решавају ће, по мишљењу аутора реферата, бити аутоматизовани. Слична истраживања, извршена у Русији, у потпуности су потврдила ове прогнозе, тврди руководилац правца „Млади професионалци“ Агенције за стратешке иницијативе Дмитриј Песков.

- У условима све веће конкуренције бизнис је заинтересован за смањење трошкова. И ако постоје неке операције које може да обавља компјутер, а не човек, бизнис ће, наравно, радије користити робота, програм, него што ће унајмити човека. Претња постоји за читав низ масовних професија. Пре свега, то су секретари и пословни секретари. Друга струка која је доспела у опасност јесте професија књиговође и с њом везана економска струка. Следећи блок су правници, чији задаци се у неким областима такође одлично аутоматизују.

Али, то још није читав списак аутсајдера. Велико изненађење представља то што су у њега уврштени новинари. И ово се потврђује већ данас, наставља Дмитриј Песков.

- У Сједињеним Државама новинари већ сад брзо губе радна места. По најновијем истраживању тржишта рада у САД, новински репортер је најнепрестижнија професија. Роботи су почели да долазе у различите области новинарства везане за обраду статистичких података. То су спортско и берзанско новинарство. Тамо где робот чува податке о свим претходним утакмицама свих фудбалера, он може да напише много занимљивији чланак.

Амерички независни стручњаци тврде да нису могли да разликују чланке које је написао робот од чланака које су написали спортски новинари. Питање је спорно. Машина може да систематизује информације по одређеном принципу, али не може да замени интелектуални рад на њиховој интерпретацији, објашњава председник факултета за журналистику Московског универзитета Јасен Засурски.

- Новинарима ће увек остати тајне које без њих нико неће открити. Људи који желе нешто да сазнају то очекују од новинара. И новинари ће увек морати да раде на томе да одговоре на њих. Зато су наде да ће машина све решити – наивне. Она ће прикупити цитате, али је то мало. Овде су веома важни проблем интерпретације смисла, откривања главног и тенденције развоја.

Још једно изненађење института McKinsey јесте медицина у којој се, између осталог, већ користе роботи-дијагностичари. У њихову меморију убачено је на милионе историја болести захваљујући чему дијагноза на основу резултата анализа може бити супер тачна.

Ипак, паметним машинама је потребан правилно постављен задатак. Зато се без професионалаца у свим наведеним областима неће моћи. То признају и аутори реферата.

Михаил Аристов,