Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета – Споразум у којем је Русији посало тесно
Првог маја навршава се 25 година совјетско-америчког Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета. То је у многоме јединствени документ.
Као прво то је једини совјетско-амерички споразум који не само да је ограничавао системе нуклеарних наоружања, већ је и уништавао две класе ракета одједном. Као друго, њега је заједно са тадашњим лидером СССР Михаилом Горбачовом потписао према СССР најнепријатељски расположен амерички председник свих послератних година Роналд Реган. И као треће, споразум је одмах за неколико степени ублажио опасност од нуклеарног конфликта у Европи. Реган и Горбачов су га потписали у Вашингтону на зиму 1987. године, а ступио је он на снагу 1. јуна 1988. године.
Споразум има неограничени карактер, мада су његове услове стране испуниле у јуну 1991. године. Москва је уништила 1846 ракета, при томе половина од њих чак није била ни постављена. САД су ликвидирале 846 ракета.
Сада је за обе земље споразум постао тесан. Настала је парадоксална ситуација: две нуклеарне суперсиле немају класу ракета које праве друге земље које ступају у нуклеарни клуб, каже потпредедник руског Центра за политичка истраживања Јевгениј Бужински.
- Посебно је то осетљиво за Русију, зато што је код наших граница много земаља које имају такве ракете. На пример Индија, Кина, Пакистан, Иран, Северна Кореја. Пре шест година Русија је покренула у Женеви иницијативу да направи споразум вишестраним. Американци су нас у томе подржали. Али идеја је наравно тешко остварива. Нико од поменутих страна није одустао од ракета средњег и малог домета и не намерава.
Проблем ракета средњег (од 1000 до 5500) километара и малог (од 500 до 1000) километара домета појавио се средином 70-их година прошлог века. Тада су САД пренеле ослонац у својој нуклеарној доктрини са стратешких на ракете средњег и малог домета у Европи. Време долетања таквог тима нуклеарних ракета ка циљевима у СССР смањило се до 4-8 минута. За СССР то је потпуно лимило нуклеарни паритет: САД су продужиле своју нуклеарну палицу и добиле могућност да наносе ударе по совјетским градовима са лансирним системима хиљадама километара ван своје територије. Москва није могла да одговори истом мером. Расло је искушење превентивног удара, а са њим се опасно смањивао и праг нуклеарне опасности.
СССР су почеле да постављају у свом западном делу и на територији социјалистичких земаља сопствене ракете средњег домета РСД-Пионир, Р-12 и Р-14 (по класификацији НАТО: SS-20, SS-4, SS-5). На страни САД су се поређали Першинзи и крстареће ракете Томахавк.
Од почетка 80-их Москва и Вашингтон никако нису могли да се договоре о ракетама. Тек долазак Горбачова на власт успео је да помери ствар са мртве тачке.
У Русији се с времена на време појављују предлози да се иступи из споразума. Мада многи експерти сматрају да за то нема потребе. Русија сада има довољно тактичких и стратешких нуклеарних средстава како би одговорила на све претње ракета средњег или малог одмета, каже директор руског Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.
- Нема никаквог смисла у иступању из споразума. Русија, напротив, треба да води преговоре о могућности проширивања састава учесника овог споразума. Русија на то позива. Али треба имати у виду да је врло тешко укључити друге државе у споразум због проблема регионалне безбедности.
У принципу, САД такође немају ништа против да се избаве од споразума. Али Вашингтон жели да из њега прво иступи Русија. Москва то не жели да чини. Штета по репутацију сваког ко се први одлучи да разори важан споразум о разоружању очигледна је. Зато се нико не одлучује на први корак. Колико ће трајати такво натезање конопца, тешко је рећи.
Андреј Федјашин,
