Почео фестивал Балкансог филма у Санкт Петербургу

01-06-2013 06:26:23 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Фестивал Балкансог филма у Санкт Петербургу, отворен је и изазвао је велико интерсовање код петербуршке публике. Сала биоскопа „Аурора“, где се одржава фестивал била је практично пуна.

Гледаоце и госте је прво поздравила Марија Авербах, директор програма фестивала:

- Надам се да нећете зажалити што сте дошли, зато што је ово јединствена могућност да се виде филмови са Балкана. То је, како се мени чини, прави филм.

Фестивал је отворио филм србског режисера Горана Паскаљевића који је присуствовао отварању и који је пре пројекције поздравио публику:

- Ово је један од градова које највише волим на свету. Има разлог зато што сам ја васпитаван на руској култури, а скоро сва класична руска култура је овде. И за мене је то врло узбудљиво да дођем у СанктПетербург. Осећам се као међу пријатељима. Јуче је био стварно лепи пријем код публике. И то није било формално. Људи су одали своје срце. И врло је узбудљиво зато што је кино Аврора, односно кино Пикадили, које ове године слави сто година постојања, у коме је био лично и Макс Линдер. Ја сам кад сам ушао у салу схватио да се у њој сто година приказују филмови, то је невероватан осећај. Заиста фантастичан. Све је било у великој сали где је заиста остала стаљинска атмосфера. И зато ја волим да дођем овде. Имам осећај да сам се вратио у неку историју.

Филм Горана Паскаљевића „Кад сване дан“ говори о животу професора музике у пензији Миши Бранкову, који је сплетом околности сазнао своје порекло. Наиме, схватио је да му је прави отац био композитор Исак Вајс, који је успео свог сина да сакрије код својих београдских пријатеља, пре него што је био одведен у нацистички логор. Желећи да сазна више о историји овог логора, наводи га на размишљање: „Ми људима ништа лоше нисмо учинили, а они нам за то плаћају сурово и насилно“.

Филм је изазвао бурне емоције и разматрања. Многи гледаоци су дошли у биоскоп не само зато што су знатижељни. Неки становници северне престонице, били су привучени управо балканском тематиком. Међу њима је и студенткиња славистике са Филолошког факултета у Санкт Петербургу Марија Мојсејева. За њу је упознавање са режисером Паскаљевићем било веома важно, обзиром да, по њеним речима, у Русији, србска кинематографија није толико позната, колико би се рекло на први поглед:

- Била су та питања да ли ће филм бити на телевизији ако он допадне публици. Ја кажем да телевевизија све то избацује због рекламе. И то је једина могућност да се види публика која је жељна да види нешто друго а не само оно што сви гледамо, ове америчке филмове.Сви су навикли да је србски филм - обавезно нешто забавно, смешно, као што снима Кустурица. А сада смо видели потпуно други приступ. И музика у овом филму, није весела ромска. У филму Паскаљевића има више личних момената. Можда, додуше, ја и нисам у праву. Но, то је мој утисак.

Надамо се да ће и други филмови који потичу са Балкана изазвати интересовање код публике Санкт Петербурга.

Григориј Соколов,