Нове даске у плоту Шенгенланда

04-06-2013 08:34:51 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Недавно је била усвојена одлука о промени правила увођења граничне контроле унутар Шенгенске зоне. Она је резултат споразума, постигнутог према резултатима преговора међу представника Еврокомисије, Европарламента и Савета ЕУ у Бриселу. Рампе се враћају, Затварање граница као последње средство, Принцип слободе кретања постепено губи смисао – тавким и сличним изразима европски медији реагују на тај догађај. Коментар посматрача Олега Севергина.

Одмах прецизирамо да је промена правила усмерена у правцу строже граничне контроле. Како објашњавају експерти, државе Шенгенске зоне су у пракси увек имали право привременог увођења контроле на својим границама. То се допуштало у случају терористичке опасности или ради осигурања безбедности крупних међународних акција. Земље-учеснице Шенгенског споразума више пута су користиле такву меру – додуше, само за неколико дана. То се чинило, између осталог, приликом одржавања фудбалских шампионата или крупних самита.

Нова правила у одређеној мери повећавају пуномоћја држава. Сада оне стичу право да уводе ванредну контролу на својим границама у року до 6 месеци, али само у случају угрожавања унутрашње безбедности или неких значајних догађаја. Рампа на границама може да се спусти, ако у земљу из неких разлога почну масовно да стижу илегални мигранти, које није успело зауставити на спољним границама ЕУ.

Како прецизирају експерти, још је 2012. године Савет ЕУ одредио норму, сличну данашњој. Међутим, она је била блокирана од стране Европарламента. Данас су посланици укинули своја образложења. Како се говори у усклађеном недавно документу, одлуку о увођењу контроле државе Шенгенске зоне ће усвајати самостално, па тек касније образложити је пред Еврокомисијом. Занимљиво је да Европарламент, који је такође претендовао на право учешћа у усвајању таквих одлука, коначно је био приморан да одустане од тих претензија.

Нови договори морају да буду потврђени на пленарној седници Европарламента, која ће бити одржана у Страсбуру од 11. до 13. јуна. Већина експерата сматра то обичном формалношћу. Међутим, критике бриселских преговарача већ су почеле. Пре свега, од стране поборника неприкосновености најтемељитијег, према њиховом убеђењу, права грађана јединствене Европе – права на слободу кретања. Нарочито су оштро критиковали амандмане на постојеће законодавство представници странке Зелених. Како је изјавила, например, експерт фракције те странке у Европарламенту по питањима миграционе политике и граничне контроле, представица Немачке Франциска Келер, Европарламент, према њеном изразу, доживео је фијаско, када се тако бедно показао у борби за једно од најважнијих достигнућа ЕУ. Посланици, резимирала је Келер, омогућили су земљама-чланицама ЕУ уствари, да запрете секиром Шенгену. Њена колегиница по странци и Европарламенту Ребека Хармс (копредседник фракције Зелених, сматра да затварањем граница проблем миграције не може бити решен)

Сви проблеми се не решавају одмах, – рекла је она у радиоинтервјуу. – Неће бити боље ако норме Шенгена буду одбачене, те ће на границама поново тражити пасоше. Ти проблеми могу бити решени само општеевропским напорима према политици земаља, где они настају.

Шеф оделења евроинтеграције Института светске економије и међународних односа Сергеј Уткин не сматра привремено јачање контроле на границама нападом на Шенген.

- Ако се пажљиво погледају закључке ЕУ поводом Шенгенске зоне, свуда се истиче да је само у крајњем случају могуће прибегавати неким ограничењима и да она морају да имају привремени карактер. Нажалост, те напомене у штампи нестају, остају само наслови попут Шенген се распада итд. То су само новинарска преувеличавања.

Међутим, неће ли поделити скоро 400 милионав становника земаља Шенгенланда, како понекад зову тај простор, нове рампе? Хоће ли оне помоћи да се отараси незваних гостију? Одговора за сада нема.

Олег Севергин,