Ружичасте прогнозе за соларну енергију

04-06-2013 02:56:10 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


До „соларног бума“ у свету ће доћи 2020 године, предвиђа Европско удружење фотонапонске индустрије. Протекла 2012. година била је прекретница за ову област, укупни капацитет соларних електрана на планети премашио је ганицу од 100 GW. И како предвиђају у Удружењу за осам година овај показатељ ће се увећати шест пута. Раније је Међународна енергетска агенција је предвиђала да ће у наредних 50 година соларна енергија потиснути конкуренцију. Упркос томе, стручњаци упозоравају на опрезније прогнозе и скрећу пажњу да генерација гаса и нуклеарне енергије чува водеће позиције.

„Година глобалног прелома“ управо тако је у интервјуу европским медијима назвао протеклу 2012. годину председник Европског удружења фотонапонске индустрије (EPIA) Винфрид Хофман. Бројке су заиста запањујуће, укупна снага свих соларних електрана у свету повећана је за скоро 30 GW до 100 GW, што чини еквивалент укупне снаге десетак нуклеарних електрана. Више од половине ове генерације даје Стари свет, не без поноса наглашавају у EPIA. Рекордер је Немачка, прошле године – плус 8. Судећи по темпу развоја ове гране, будућност је пред њом и она ће потиснути традиционалну генерацију, сматрају у Удружењу. Али ове прогнозе нису сасвим ослобођене спекулативног карактера, наглашавају стручњаци. И предлажу да се направе озбиљније анализе, како би се утврдило на рачун чега се у „зеленој“ и посебно соларној енергији постижу такви рекорди. По речима руководиоца Института националне енергије Сергеја Правосудова

- „Умногоме је то било повезано са зеленим тарифама, оне су биле неколико пута више, него обичне, али енергетским компанијама је било птребно да као приоритет бирају баш ту скупу енергију, како би инвеститорима обавезно вратили средства. То је довело до две ствари, оштрог раста производње турбина на ветар, соларних панела у Европи. На тај начин они су стварали радна места, али се и борили против зависности од спољашњих испоручилаца угљоводоника – а међу њима је и Русија. Али енергија је постала скупа. Например, у Немачкој, тамо те „зелене“ више тарифе плаћа искључиво становништво. Индустрија плаћа по ниским тарифама.

Рекордни показатељи за соларну генерацију постигнути су чак у кризној 2012. години. Међутим, по коју цену. У Италији и Шпанији, где је цена производње киловата те енергије смањена са једног евра не десет центи, све се више чују гласови за укидање скривених субвенција ове гране. И чак једна Немачка, већ ограничава инвестиције, наглашава Сергеј Правосудов.

- Сада кажу да је потребно, вероватно, сачувати активни важећи систем дотација за оне, који су већ уложили у ову област, али нове мреже се не граде. И према резултатима из прошле године дошло је до значајног смањења инвестиција у обновљиву енергију. Када нема дотација, систем у принципу не ради.

Али очигледно у Немачкој ће бити настављено лобирање за алетернативну енергију, сматрају стручњаци. На таласу хистерије, настале после Фукушиме, у овој земљи се демонтирају нуклеарне електране, а „зелени“ пројекти добијају идеолошку подршку. Ипак, индустрији су и даље потребне исте количине капацитета, које се изводе из третмана, наглашава директор Фонда енергетског развоја Сергеј Пикин. „Главна препрека да алтернативна енергија постане база економије, јесте компликовано обезбеђење производње, која захтева стални извор енергије, стабилан распоред. Постоје ризици за основне индустрије. И у наредних 50 година, важан задатак за алтернативну енергију биће изградња новог система, који ће обезбедити стално покриће потреба потрошача. У било које доба дана, и у било које време. У таквим условима може се рећи да алтернативна енергија може кроз пола века да постане замена. Али за то су потребни огромни енергетски системи технолошког реструктурисања.

Када је реч о оптимистичким прогнозама за нова тржишта, тим пре она која се брзо развијају као што су Кина и Индија, ту има такође, још питања, сматра Сергеј Пикин. Соларна енергија апсолутно није у стању да гарантује енергетску безбедност Индије. Велики део становништа једноставно нема приступа електричној енергији. Значи, они данас имају задатак да добију довољан број великих електрана, које ће моћи да покрију дефицит. Развијаће се и соларна енергија, посебно у удаљеним областима, где је довођење електричне енергије врло скупо. Али у великим индустријским областима безусловни приоритет представља нуклеарна енергија.

Наведене закључке потврвђују и поруџбине за градњу нуклеарних електрана. Тако је руски Росатом већ изградио нуклеарку у Кини, а до краја године ће изградити електрану и у Индији. Међу другим пројектима је изградња у Вијетнаму и ЈАР, земљама које не осећају дефицит у соларној енерегији.

Полина Черница,