Турска: сјајан век не траје дуго
Турске власти су почеле да предузимају бојажљиве покушаје да умире нереде, који трају од краја протекле недеље у половини градова земље, на мирни начин. Заменик премијера земље Билент Аринч 4. јуна је сапоштио о намери да се састане с организаторима протестних акција, а чак је признао да су првобитни разлози њиховог незадовољства – ликвидација истанбулског парка Гези – праведни и легитимни.
Од шефа владе Реџепа Тајипа Ердогана таква признања се нису чула. Конфликт између исламиста и присталица кемализма, који је дуго тињао, најзад је добио потребну варницу.
Подсетимо, кемализам је искључиво турска доктрина, коју је дефинисао 1927. године и предложио земљи ради практичне примене војсковођа, реформатор и први председник Туске Мустафа Кемал Ататурк. У основи те идеологије су шест постулата, међу којима су републиканизам и национализам.
Од епохе Ататурка је прошло много времена, међутим, у поједностављеној варијанти све до сада у турском друштву с наизменичним успехом доминирају два погледа на перспективе развоја земље – подршка курса на прикључење европској заједници или оријентација на чисто исламске традиције. Како је познато, деценија управљања владе Ердогана и његове умерено-исламистичке странке Праведност и развој је повезано, с једне стране, с наглим растом турске економије, и с меком исламизацијом државних, социјалних и политичких института – с друге.
Намере власти да ликвидирају у Истанбулу парк Гези биле су само повод за израз незадовољства либералног дела становништва резултатима меке исламизације.
Сасвим је очигледно да је Турска на рубу дубоке политичке кризе, уверен је оријенталиста, експерт за земље Блиског Истока Станислав Тарасов. Критична маса конфронтације између исламиста и кемалиста постигла је врхунац. То се десило после тога, када се Турска активно увукла у процес арапског пролећа,нарочито, када се она нашла на прагу војне инвазије у Сирију. То је изазвало велико негодовање у друштву, те данас око 50 одсто Турака не подржава спољну политику владе Ердогана, истакао је Станислав Тарасов у интервјуу Гласу Русије.
- Многе политичке снаге траже оставку Ердогана, чини ми се да је то потпуно могућа ротација. Данас је председник Гил према рејтиншкој скали политичке популарности на првом месту, на другом месту се налази лидер опозиције Кемал Киличдароглу, лидер Народно-републичке странке. Вероватно ће се партија играти између те две личности.
Оно, што се данас дешава на турским улицама и трговима, – то је, према речима Станислава Тарасова, својеврсно тестирање државности или чак руб. Реч је о чисто идеолошкој конфронтацији: хоће ли земља да остане световна, или ће се све више исламизовати. Та конфронтација ствара вакуум, који може да попуни нека трећа снага. Теоретски у ситуацију могу да се традиционално умешају војна лица, која су већ више пута извршавала ударе у Турској.
С друге стране, Турска, која тежи европским вредностима и сања да се учлани у ЕУ, данас може да се нађе у истој клопци, у којој се налазе земље, где су извршени обојени удари, рекао је Алексеј Мартинов у интервјуу Гласу Русије.
- Односно, с једне стране, почињу безазлена иступања људи, који протестују против нечега, затим се формира нешто попут грудве снега, у неком моменту икс власти или морају да одлуче о угушивању нереда, или следе европску толерантност. То данас видимо у Турској, власти су пропустиле моменат, када је требало строго реаговати. Мислим да је такав моменат прошао, ови догађаји неће остати без последица.
Многи експерты не искључују да такав сценарио чака и Азербајџан. Односно, талас модернизованих, према изразу Алексеја Мартинова, обојених револуција с југа под условним називом арапско пролеће све је ближи границама Русије. Русија мора да буде спремна за то.
Никита Сорокин,
