Никос Цилсавиди: Русија мој сан

06-06-2013 07:47:39 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Везаност за Русију, о којој данас говоре у савременој Грчкој у вези са посетом земљи првојерарха РПЦ, није мит, ни бајка. У то се убедио дописник Гласа Русије, који је посетио Солун. Тај град данас називају "руским", што није случајност. Овде живи не само највећи број досељеника из РФ и бивших република Совјетског Савеза, већ и етнички Грци, који не крију своје срдачне и пријатељске односе према руском народу.

У савременој Грчкој Никос Цилсавиди се сматра једним од најбољих иконописаца. Он је живописао обновљену у Солуну саборну цркву Григорија Паламе. Иначе, име овог 40-годишњег уметника добро је познато у многим земљама, међу којима су Француска, Немачка, Сирија. Никос је посетио многе државе, осим Русије, у коју је заљубљен од малих ногу. Ову љубав, као и љубав према уметности усадио ми је мој отац, - признао је еограф у интервјуу Гласу Русије.

- Мој је отац рођен 1941 године. То су биле тешке године глади и невоља. Од самог детињства он је васпитавао у себи уметника, осетио свој таленат. Када је он проучавао уметност, он је упознао руску културу, те је осетио посебну везаност за њу. Отац је читао дела руских мислилаца и богослова, њихове мисли су постале део његове личности. Отац је често контактирао с представницима културе и уметности из различитих земаља, али му је била најближа руска духовност.

Још као дете је Никос заједно са своја два брата - Димитријем и Јованом - зачарано слушао приче о лепој Русији, а када је стасао, одлучио је да наследи очево дело и у избору професије, и у љубави према непознатој далекој земљи, коју је познавао преко дела руских класика.

У мањој радионици уметника у историјском центру Солуна има много завршених и тек почетих радова - икона, насликаних у различитим техникама и бојама. Ту су и скице будућих фресака, које су наручене од стране различитих цркава и манастира Грчке, и мозаичне иконе грчких и руских светаца, израђене од ситног камења, и изрезбарени ликови Богородице и светог Николе. Без обзира на традиционални византијски стил, у свим радовима Никоса се осећа нешто руско.

Данас Никоса и читаву његову породицу пријатељи и познаници у шали називају русофилима. Иначе, у Грчкој овај термин није увреда, како би се чинило. Филија – у преводу са грчког је љубав. Грк не покушава да крије своју љубав према Русији. Да сам имао време, давно би научио руски, - каже Никос, па додаје поносито: Зато ће га ћерка учити.

- Моја се кћерка зове Уранија, што значи "небеска". Она се већ бави балетом према руској традицији и учи виолину, такође према руској традицији. Касније ће она учити руски језик. Моја Урания чак личи на руску девојчицу: она има светлу косу. Захваљујући ћерци, жена и ја сада често посећујемо све руске акције, које се одржавају у граду. Ми смо чак хтели да посећујемо течај из руског језика за Грке. Нама се много допада да слушамо како звучи руски језик, он је веома мелодичан, посебан, чаробан.

Сан иконописца је да живопише неки руски храм или бар да наслика за њега икону. Иначе, планови и маште нису важни. Ако Господ пожели да доведе мене и моје иконе у Русију, тако ће и бити, јер ми је Он ради нечег даровао љубав према вашој земљи, - каже Грк уз благи осмех.

Милена Фаустова,