Налазите се на страници > Почетна > Политика > Европа под опсадом

Европа под опсадом

07-06-2013 01:02:35 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/notfrancois/cc-by/ vostok.r |


Док Русија води преговоре са Европом о укидању визног режима, унутар саме ЕУ, по свему судећи, уводи се погранична контрола. Највероватније, земље ЕУ добијају могућност да обнове пограничну контролу унутар својих граница већ од следеће године. Дакле, они планирају да се боре са таласом миграната из Африке и Блиског истока, где се сада одвијају драматични догађаји „арапског пролећа“. Према мишљењу доцента са Катердре „Примењене политикологије“ Финансијског универзитета при влади РФ Евгенија Војка,

- Наравно овде има утицаја фактор безбедности. Већ је довољно давно европска јавност огорчена чињеницом да су емигранти актери криминалних радњи. То почиње да нервира и изазива одређену узнемиренос тза судбину њихове деце.

Запад је одређеној мери убира полодове своје политике извоза демократије. Управо су Европљани одушевљено подржали серију немира, који су сламали дугогодишњи поредак у арапском свету, сматрајући, очигледно, да ће „арапко пролеће“ бити нешто, попут на европски начин интелигентне прашке „плишане револуције“. А касније нису признали своје грешке, па тако и нису у могућности да их исправе. А имиграциони притисак на Европу само расте, из глобалних разлога, сматра председник Фонда „Миграције у 21. веку“ Вјачеслав Поставнин:

- Најачи глобални разлог је европска криза и незапосленост која је њен пратећи фактор. А други узрок су регионални сукоби на југоистоку европских граница. Они су у ЕУ довели имигранте. Они долазе прво у Турску, из Турске у Грчку, из Африке у Италију, па у Шпанију, а затим се шире по целој Европи. По правилу, ти људи добијају некакав посао, имају некакав статус. Они добијају новац, социјану помоћ. Ако се налазе у камповима за избеглице, тамо им дају храну и издржавају их. Имигранти коштају Европу скупо. Природно, европске земље покушавају да ограниче број илегалних имиграната.

У дистрибуцију улазе не само избеглице из Африке него и из Источне Европе. Последњи као да су укључени у састав јединствене европске породице. Али као што је увек случај са сиромашним рођацима, и према њима се односе са презиром. Чињеница је увек чињеница, од тренутка увођења безвизног режима број грађана балканских земаља, који желе да добију азил у Западној Европи, порастао је неколико пута.

Јасно је да то Европљанима никако не одговара. Зато је Европска унија данас спремна да уведе још једну меру осим унутрашње пограничне контроле – могућност обустављања, или чак укидања безвизног режима према трећим земљама. Ова мера може да се икористити још и као повод како би се одужили и онако дуги преговори о бвезвизном режиму између Русије и Европе, сматра Евгениј Војко.

- Мислим да ће тај моменат умногоме утицати на ток преговора о укидању визног режима. Пошто се у Европи не крије да је један од разлога, због којих се Брисел не слаже са ублажавањем и коначно укидањем визног режима, страх од таласа имиграната, посебно из земаља Централне Азије. Мада је јасно, да овде постоји и питање контроле граница. Али то може да буде искоришћено као аргумент, како би се тај процес одужио.

Треба још истаћи да се све те рестрикције тичу само оних, који не поседују европски пасош и пасош са важећом шенгенском визом. Нови миграциони режим земаља ЕУ хипотетички је у стању да смањи тензије, које се појављују због неравномерне расподеле ресурса у свету и велике разлике у условима живота у земљама ЕУ и земаља из којих долазе мигранти. Али говорити при том о слободи кретања, у смислу у коме је раније навикла Европа, свакао не би требало.

Сергеј Дуз,