Борбена авијација: убрзано обнављање

07-06-2013 02:33:21 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Источни војни округ РФ ће до краја 2013. године добити преко 30 ударних хеликоптера Ка-52 и транспортно-борбених Ми-8АМТШ. Испорука технике ће се вршити у оквиру државног програма за наоружање Русије за 2011-2020. годину. Од 2011. године Источни округ је добио око 40 нових хеликоптера Ка-52, Ми-8АМТШ и Ми-26. Борбена авијација се у целини обнавља брже од било ког другог рода војске. У овом делу ће државни програм за наоружање бити испуњен у потпуности.

Непрекидни раст

Производња хеликоптера за Оружане снаге Русије непрекидно расте у последњих 8 година. Док су се у првој половини 2000-их годишње испоруке мериле јединицама, 2007. су војници добили 20 хеликоптера, 2010. – 59, а прошле године – преко 120, од тога 40 ударних хеликоптера Ми-28, Ми-35 и Ка-52.

Важећи државни програм за наоружање предвиђа испоруку од преко 1000 хеликоптера у овој деценији. Темпо производње од 120 и више машина годишње у потпуности омогућава достизање ове цифре. Имајући у виду капитално ремонтоване машине из прошлих година укупан број хеликоптера у саставу оружаних снага ће премашивати хиљаду и по јединица, што је довољно у савременим условима. Притом се рачуна, како на усавршене варијанте одавно усвојених машина типа Ми-8, Ми-35 (модернизовани Ми-24), Ми-26, тако и на нове узорке – Ми-28, Ка-52, „Ансат“ и Ка-226.

Хеликоптери имају посебан значај за руску војску с потенцијалним ПВД (позорницама војних дејстава) на Кавказу и у Средњој Азији. Без многобројног хеликоптерског парка и припремљених пилота у овим условима није могуће вођење борбених дејстава. И пажња коју овој врсти технике посвећује војно руководство је сасвим објашњива. Осим борбене намене хеликоптери се активно користе за обезбеђење свакодневне делатности свих врста оружаних снага – од копнене војске до РВСН, граничара, МВС, МУП и других структура.

Цивилно тржиште као ослонац

Стабилан раст производње хеликоптерске технике био би немогућ без базе, која је сачувана захваљујући сталном раду ове гране за цивилно тржиште и за извоз, како војних, тако и цивилних машина. Средином 2000-их наруџбине државне одбране су износиле само 10-12% укупне производње хеликоптера и да није било других купаца грана не би имала шансе да преживи. Данас Министарство одбране Русије добија око 40% укупне производње хеликоптера у Русији. И производња која износи око 300 машина годишње порасла је 3,5 пута за последњих 8 година.

Усмереност на цивилно и спољашње тржиште у савременим условима обезбеђује повећање пласмана и приморава на производњу сопствених новитета. Русија успешно продаје усавршене совјетске машине, али у наредних десет година треба понудити нови низ модела како би се сачувале постојеће позиције. За њихово проширење Русија треба да повећа номенклатуру хеликоптерске технике коју производи. Тренутно постоје озбиљне празнине у класи лаких хеликоптера, као и тешких машина које би могле да заузму нишу између средњих Ми-8 и „супертешких“ Ми-26.

Исправљање грешака

Једна од озбиљних невоља совјетске одбране било је то што су у низу категорија типова технике који су се производили постојали иста намена и сличне ТТК. Различити типови су озбиљно отежавали одржавање и усвајање технике, а истовремена производња три типа основних борбених тенкова – Т-64, Т-72 и Т-80 – представља врхунац овог приступа.

Ипак, у овом погледу су ствари доведене у ред. У наоружање је уведена главна машина Т-72 и њена модификација Т-90, притом је остало полако извођено из строја. Осим тога, нагло је порасла разноврсност борбених хеликоптера. Од „Крокодила“ Ми-24, који је у различитим модификацијама био једини борбени хеликоптер СССР, Русија је данас прешла на истовремену производњу Ми-35 (усавршена „двадесет четворка“), као и на Ми-28 и Ка-52. Ови хеликоптери су у многоме унифицирани, између осталог, у погледу погонског уређаја, али истовремена производња три типа машина, коју више диктира жеља да се подржи индустрија, не одражава се на борбену способност авијације на најбољи начин.

Такође нису потребна радикална решења у облику смањења броја свих модела. Ми-28 и Ка-52 у потпуности могу да постоје истовремено иако су прво били подељени планови улога ових машина. Ми-28 као основни, линијски хеликоптер борбене авијације и Ка-52 као машина за подршку јединица специјалне намене и поморски ударни хеликоптер намењен за подршку јединица морске пешадије, како на копну, тако и с палуба универзалних десантних бродова.

Производња Ми-35 се притом може ограничити релативно малим бројем. За комплетирање јединица у пилотским школама и центрима за борбену припрему његова блискост с Ми-24 и модерна опрема чине ову машину идеалном „прелазном варијантом“ за обучавање за рад на савременим Ми-28.

Илија Крамник,