Нови саветник председника САД за националну безбедност
По изјави Беле куће амерички амбасадор при УН Сузан Рајс постаће нови саветник Барака Обаме за националну безбедност. Почетком Обаминог другог председничког мандата Рајс је требало да замени Хилари Клинтон на месту државног секретара, али су ове планове омели републиканци. Сад ће Сузан Рајс сменити Тома Донилона, који напушта дужност саветника председника САД за националну безбедност.
У интервјуу за „Глас Русије“ писац, члан Републиканске партије, бивши главни аналитичар за питања војних расхода у буџетској комисији Сената Мајкл Лофгрен је истакао да: „Не треба надувавати гласине, заиста се није десио никакав дворски преврат. Главно је да се сад види како ће нови људи администрације Барака Обаме променити спољну политику, независно од тога како су доспели у своје нове кабинете.“Аутор књиге „Крај партије: Како су републиканци полудели, демократе постале бескорисне, а средња класа преварена“ уверен је:
- У председничкој администрацији увек је присутна извесна напетост, али оно што се дешава у Обаминој администрацији није ништа у поређењу са ситуацијом везаном за односе Картера и Збигњева Бжежинског, а да не говоримо о односима Никсона и Хенрија Кисинџера. Многи саветници за националну безбедност су по правилу одлазили у току прве године другог председничког мандата.
Рајс одавно сви знају као Обамино лице од поверења. Да ли мислите да су њени блиски односи с председником утицали на одлуку о именовању?
- Несумњиво. Она је Обамин стари друг и саветник. А тамо где постоје лични односи настају и политичке одлуке. Улога коју Рајс игра у спољној политици подсећа на улогу Валери Џерет у Белој кући. Обе су изазивале велики број спорова, али председник има поверења у њих. Осим тога, дужност саветника за националну безбедност спада у прерогативе Беле куће тако да за Рајс није потребно одобрење Сената за разлику од дужности државног секретара.
Сузан Рајс има карактеристичан манир опхођења, оштро-заједљив. Да ли мислите да ће јој тај манир остати и на новом попришту?
- Немам основа да мислим да ће се овај манир променити. Сузан Рајс у овом смислу веома личи на Хилари Клинтон, Кондолизу Рајс, Мадлен Олбрајт и Саманту Пауер. За све четири је карактеристично извесно занемаривање дипломатије као начина за постизање компромиса између представника различитих страна. Оне на тај начин сахрањују америчку традицију наступања у својству моралних команданата ескадре. Уместо тога оне држе придике и деле укоре представницима других страна као да су иностране дипломате просто ђаци.Тако да нема основа да се сматра да ће се Сузан Рајс променити. Можда ће престати да покушава да неутрализује актуелног државног секретара Џонија Керија који за разлику од многих својих претходника верује у ефикасност тихе дипломатије. Узгред речено, Керијева посета Москви је дала боље резултате него да је у Русију отпутовала Клинтонова. Не могу да судим о томе да ли Обама намерно тако поступа.
Сузан Рајс сте упоредили с Хилари Клинтон. А колико су сличне и по чему се разликују две Рајс, Кондолиза и Сузан?
- Као прво, Рајс је члан Републиканске партије, а Клинтон – Демократске. Али обе сматрају апсолутно прихватљивима хуманитарне интервенције, као и право САД да делује на сваком месту земљине кугле онако како Вашингтон сматра да је то потребно. Убеђене су да на међународним преговорима САД треба да поучавају, а не да траже компромисе. У августу 2006. године Израел је упао у Либан започевши борбена дејства која су донела огроман број жртава и огромна разарања. А Кондолиза Рајс није чак ни покушала да преговара о обустављању ватре ограничивши се изјавом да су борбени сукоби – муке рађања Блиског истока. Нису нам потребне такве муке и надам се да се слично више неће поновити.
Нови амбасадор САД у УН ће бити Саманта Пауер, бивши специјални помоћник председника и старији директор за вишестране односе и људска права при Савету националне безбедности. Да ли је по Вашем мишљењу то кандидат који највише одговара дужности амбасадора САД у УН или би неко други још боље могао да испуњава ове обавезе?
- Саманта Пауер, као и Сузан Рајс – није најбољи избор за ову дужност, јер су обе јаросни следбеници фундаменталног тумачења идеја Вудроа Вилсона о хуманитарним интервенцијама. Оба ова именовања, ако се заиста десе, учиниће још вероватнијим страну интервенцију у Сирији и то ме највише брине. Истина, многи крајње десничарски политичари у САД, људи као што су Глен Бек и Шон Хенити, мрзе Пауер. Међутим, мислим да је мржња више условљена међустраначком борбом у Америци него разилажењима поводом војне интервенције. То је пре спор у вези с питањем о томе ко треба да контролише спољну политику, него о суштини ове спољне политике. Не могу да наведем човека који би на најбољи начин обављао посао амбасадора САД у УН, али мислим да то обавезно треба да буде професионални дипломата с искуством који би схватио да и други народи имају своје законите интересе.
Иван Петров,
КАТЕГОРИЈЕ
