Председник Румуније поново критикује „Глас Русије“

09-06-2013 09:46:36 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Публикације румунског сајта „Гласа Русије“ не дају мира званичном Букурешту. Стиче се утисак да присуство независног извора информисања у медијским просторима земље озбиљно забрињава румунско руководство.

Још у лето 2012. године, у периоду оштре унутрашње политичке кризе председник Румуније Трајан Бесеску је обрушио мноштво критика на „Глас Русије“ оптуживши румунску опозицију да извршава инструкције руских новинара. Десет месеци касније румунски лидер је још увек чврсто уверен да румунски политичари и новинари користе информације и политичко-технолошке полуготове производе добијене од руског медија.

У четвртак је на састанку с присталицама Трајан Бесеску оценио утицај публикација „Гласа Русије“ на политику земље и њену штампу у контексту геополитичке неодређености у којој се Румунија налази:

- Окретање према Русији је бајка. Не верујем да има одговорних политичара који би желели окретање према ЗНД. У Румунији вероватно има оних који користе захлађење и непријатељство у билатералним односима. Ово непријатељство се може запазити у материјалима партијског и државног „Гласа Русије“. Има политичара и новинара који одатле узимају мисли и полуготове производе. Понављају их зато што им одговарају поједине оптужбе или идеје. Међутим, у сваком случају, наш пут на Запад се не може окренути назад.“ (Цитат по стенограму пропредседничког листа Evenimentul Zilei.)

Могуће је да је румунски председник „непријатељство“ открио у недавном интервјуу директора четвртог Европског департмана МСП РФ Андреја Маслова који је јасно навео све елементе који изазивају раздражљивост у билатералним односима. Није искључено да се румунски председник увредио због чланака у којима су новинари „Гласа Русије“ критички анализирали унутрашњу и спољну политику румунског руководства.

Не може се негирати да „Глас Русије“ има утицаја на медијску климу у Румунији и на дневни ред информација. Прилично често руски портал је једини извор информација о оштрим темама унутрашње политике. У неким ситуацијама само „Глас Русије“ не поштује неписана правила ћутања којих се придржавају многи румунски медији. Није чудно што чињенице и аргументи објављени на овом руском сајту постају важни елементи у унутрашње-политичкој и медијској борби.

Настала ситуација веома брине румунску контраобавештајну службу и саветнике румунског председника за питања националне безбедности. У децембру 2012. године саветник румунског председника Јулијан Кифу оптужио је „Глас Русије“ за дестабилизацију политичке ситуације у Румунији. Руководилац румунске контраобавештајне службе Георге Мајор је позвао локалне новинаре да не контактирају с руским колегама, а политичаре – да не обраћају пажњу на публикације „Гласа Русије“. Занимљиво је да председник Трајан Бесеску није послушао руководиоца румунске контраобавештајне службе признавши да руски портал има утицаја на румунску политику и медије, нудећи политичарима и новинарима оштре теме и занимљиве чињенице.

Председник покушава да умири своје присталице. Међутим, Бесеску и његове присталице имају разлога за забринутост, пошто су остали у мањини. По резултатима анкете, која је спроведена поводом Дана Европе, 53,9% испитаника Европску унију асоцира с мешањем у унутрашњу политику Румуније, 50,6% - с потчињавањем Румуније земљама Западне Европе, а 49,8% сматра да је Европска унија донела економску кризу у Румунију. Без обзира на све напоре власти истина о реалној ситуацији у ЕУ и о мешању Европске уније у унутрашњи политички живот Румуније налази пут до румунских читалаца захваљујући напорима руских новинара.

У коментарима на страници „Гласа Русије“ на Фејсбуку често се може видети захвалност коју упућују румунски читаоци. Пишу да читају сајт „Гласа Русије“ на румунском језику с истим интересовањем и надом с којима су пре двадесет пет година слушали „забрањене гласове“ „Радио Слободе“. Данас они који траже поуздане и објективне информације више немају поверења у западне изворе и дају предност „Гласу Русије“. Увређеност румунског председника је још један доказ успеха руског медија у информационом пољу где су донедавно владали западни пропагандисти.

Валентин Миндрешеску,