ММФ vs ФРС: бескрајни разговор

13-06-2013 06:05:09 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Признавајући своје грешке у Грчкој, Међународни монетарни фонд ипак сматра да је главни кривац светске финансијске кризе Федерани резервни систем САД и друге велике централне банке.

По мишљењу економиста ММФ, ФРС је неосновано смањио каматне стопе почетком 2000-их година и није их подигао на време. Због тога банке које су изгубиле разум од јефтиног новца издале су милионе ризичних кредита, који до данас вуку међународну економију на дно. Данашње игре ФРС са ниском стопом завршиће се истом том разорном кризом, сматра ММФ. Између осталог спорови око тога ко је довео економију до кризе нису нови и тешко да ће се завршити у догледној перспективи.

Питање се састоји у следећем: да ли заиста ниске каматне стопе и блага новчана политика стимулишу давање ризичних кредита? Аналитичари ММФ сматрају да је то тако. Јер управо каматна стопа коју утврђују центалне банке, у датом случају ФРС САД, одређују стопе банкарских депозита и кредита. Значи, што су ниже стопе, то се више појављује стимуланса за ризично кредитирање, и више ризичних кредита узимају поједина лица, организације или читаве државе. Говорећи речима финансиста, приликом слабљења монетарне политике ризична компонента кредитног портфеља банака расте.

Занимљиво је да се експерти ММФ у свом истраживању нису ограничили САД. Они су успели да прате сличну зависност такође на основу материјала Шпаније и Боливије. Смањење каматне стопе или чак њено очување на истом нивоу у дуготрајном периоду доводи до скока ризика.

Ипак то је, како се каже, једна страна медаље. Опоненти ММФ исистирају на томе да без ниских каматних стопа и јефтиних кредита није могуће стимулисање производне и пословне активности – а то значи ни превладавање кризе, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов.

- Ради се о томе што на пример европска економија не располаже сличним унутрашњим ресурсима за квалитетну промену ситуације. Спољна тржишта је такође не подржавају превише. Тако ситауција добија пре знак минус, него плус, нема драјвера раста за које би могло да се ухвати.

Уз то актуелна отрковења ММФ очигледно се налазе у вези са рефератом објављеним ових дана у којем су експерти ММФ признали сопствене грешке приликом разраде антиркизног програма за Грчку.

Главни аргумент у спору ММФ са америчким ФРС састоји се у критици политике пупмања економије и банкарског ситема јефтиним новцем и кредитима. Али шта да се ради тада са делатношћу антикризних фондова ЕУ на челу са Европским стабилизационим механизмом који се налазе под контролом истог тог ММФ, заједно са Европском комисијом и Европском централном банком.? Јер како подсећа за Глас Русије главни економиста руске компаније АФК Систем Јевгениј Надоршин, управо овај фонд је важан елемент антикризне стратегије ЕУ и ММФ.

ФРС САД за сада се плаши да прекине деловање програма свог финансијског стимулисања националне економије. Тако да спорови о каматним стопама, а у ширем плану о антиркизним стратегијама само јачају.

Петар Искендеров,