Иран на прагу избора
У Ирану су за 14. јун заказани председнички избори. На ову дужност претендује шест кандидата. Актуелни председник Махмуд Ахмадинеџад нема могућност да се кандидује на трећи рок јер су такви закони Устава земље. Упркос различитим мишљењима, председник је само друга особа у државној хијерархији Ирана.
Потпуну владавину има духовни лидер, ајатола Хаменеј, а председник је опуномоћен да формира и руководи владом. Ипак, ту дужност не треба сматрати номиналном јер од председника пуно зависи. Тако су и избори важан догађај узимајући у обзир стеретип који преовладава као тоталитарног уређења државе. Уствари, према мишљењу аналитичара Владимира Сажина, Иран је једна од малобројних држава на Истоку где постоје демократске норме. Симбиоза републиканских института и исламских органа власти чини основу за развој демократије. Право гласа имају сви грађани Исламске републике од 16 година без изузетака. И тако да говорити о томе да свако заинтересован може да се кандидује на председнико место, било би нетачно. Кадидати се бирају у Посматрачком савету, мада пре свега ајатолом Хаменејем. И овде је главни принцип лојалност. Ирански експерти управо тако и коментаришу одбацивање два харизматична кандидата са списка у изборима. Осталих шест су позмати политичари али нису лидери. Њихов задатак је као прво решавање економских проблема, сматра ирански политиког Хасан Ханисдзе.
- Ирански народ хоће таквог председника који би преко пријатељских односа и поверења са целим светом могао да побољша економску сиуацију у земљи. А ко од кандидата то схвати, победиће на изборима.
Треба подвући да избори у Ирану пролазе у не за земљу најбоља времена. Држава има великих економски проблема, повезаних са међународним санкцијама између осталог и није све мирно у унутрашњој политици земље.
Иранско друштво се за време Ахмадинеџада, посебно после избора 2009. године и следећих таласа незадовољства све више усијавало. И међу либералима и међу конзервативцима и реформаторима је долазило до дељења и поларизације. Удубљење раскола и слојева у политичкој и религиозној елити довело је екалације различитих мишљења и до критичног нивоа. Такође се огледа и тенденција дисбаланса међу савременим и традицијом.
Слољнополитички фактор је такође битан јер Иран треба да изађе из спољашње изолације и да почне да контактира са светским играчима, Европом, САД и арапским светом. И наравно, свима добро познат ирански нуклеарни програм. Он је довео Техеран са спољашњим светом у фактички ћорсокак у тој области. И то се тачно одражава на будућност земље.
Да ли то значи да ће се нови председник максимално трудити да промени њен међународни курс? То је мало вероватно, сматра професор МДУ Александар Вавивилов:
- Не треба очекивати да ће се променити спољнополитички курс земље са доласком новог председника. Позиција режима духовних лидера сада је у Ирану доста јака. Због притиска Запада властима је пошло за руком да представе народу лице непријатеља и народ се ујединио. Нови председниик ће се и у спољној политици придржавати чврстог става, пре свега по питању нуклеаног програма и односа са Западом.
У САД које су заинтересоване за нормалне односе са Ираном, уствари сипају воду на воденицу присталица конфронтације. Тако је уочи избора Вашингтон извео велики „удар „ уводећи нове санкције против Техерана у финансијско- економској сфери. Тако да ће нови председник добити тешко наследство.
У борби за место председника учествују најлазличитији кандидати: реформатор, конзервативац, независни политичар. Већина је заузимало или је још на високим дужностима. У тројку лидера улазе конзервивци, градоначелиник Техерана Мохамед Багер Халибаф и херој иранско-ирачког рата Мохсен Резај, 65-годишњи религиози делатник реформатор Хасан Рухани. Предпоставља се да ће се управо између њих водити главна борба. Експерти сматрају да је један круг избора недовољан у оваквој борби за највишу државну дужност.
В. Сажин,
