Интервју председника РФ Владимира Путина информативној агенцији "РИА Новости"
Идете на самит „Групе 8“ не само као шеф једне од држава чланица, већ и као руководилац земље која ове године председава „Групом 20“. Колико је формат „Групе 8“ још увек актуелан? Да ли бисте можда желели да предложите колегама да се направи граница између делатности ове две групе и да се можда једна фокусира на економска а друга на политичка питања?
- У праву сте, све ово на нас ставља велику одговорност. Предстоји нам да искоординирамо деловање та два форума у текућој години а да 2014. године наставио на високом нивоу рад који су започеле британске колеге. По мени, а мислим да овај став деле и наши партнети, „Група 8“ је потпуно способна за живот. Русија активно учествује у овом клубу, управо захваљујући томе чујемо не само развијене државе, већ и оне у развоју, које у последње време играју све значајнију улогу у светској политици и економији.
Дискусије, које се воде у оквирима „Групе 8“ су дубоке и поверљиве, што дозвољава да се многа питања конструктивно решавају. У Северној Ирској, у Лох Ерну планирамо да говоримо о ситуацији у Сирији, на Блиском Истоку и Северној Африци, у Авганистану и тако даље. Рачунамо да ће резултати ових разговора бити корисни. Још једна карактерна особина „Групе 8“ је то што она традиционално много пажње посвећује сарадњи и међународном развоју, пре свега у Африци и указује помоћ слабо развијеним државама. У директној смо вези и заједнички тражимо начин да се реше кључни проблеми и разрађују се програми њиховог решавања. Сада, што се тиче разграничавања питања економске и политичке тематике међу „Групом 8“ и „Групом20“- сматрам, да сваки од два формата има своју „додату вредност“ и спроводити некакво тематско раздвајање не би било правилно и коректно. Пробаћемо да докажемо то 2014. године када будемо у Сочију организовали самит „Групе 8“.
Повећавање трнаспарентности светске економије и решеност да се у будућем не користе офшор зоне, било је објављено у Великој Британији у смислу једног од приоритета њеног председовања „Групом 8“. Какве инструменте „деофшоризације“ светске економије ће предложити Русија? И да ли ће Русија на самиту у вези са тим указати на проблем Британских Девичанских острва, која се налазе под јурисдикцијом управо Велике Британије?
- Деофшоризација је важан услов за уклањање структурних дисбаланаса светске економије. Није тајна, да се управо у офшор зоне накупљају невероватне суме спекулативног а понекад и отворено криминалног капитала. У смислу једне од мера „деофшоризације“ Русија предлаже да се закључи двостани уговор са офшорним и правним системима земаља са ниским стопама пореза. Такви документи морају бити усмерени да супротстављање „сивим“ шемама минимализације плаћања пореза, а у циљу размене пореских информација. Ојачавање међународне сарадње у питањима плаћања пореза постало је приоритетним за „Групу20“ после почетка светске финансијске кризе.
Што се тиче ситуације са офшор зонама које се налазе под јурисдикцијом Велике Британије - на тај проблем је скренуо пажњу сам премијер Кемерон. Британски премијер доследно ради на питању повећавања транспарентности у области плаћања пореза (укључујући и питања не плаћања пореза и агресивне оптимизације) не само у свету, већ и код њих у држави. Надам се да ће позив да се више заједнички ради на разменама пореских информација и олакшаног приступа контролним органима о коначним бенефицијарима бити услишен.
Једно од питања, које ће се разматрати на Петербуршком светском економском форуму јесте може ли социјална дражва бити и економски конкурентна у савременом свету. Како Ви посматрате ово питање, да ли постоји будућност европског модела социјалне државе? И не бојите ли се да ће можда Русија поновити судбину Европе која је страдала због економксе нефикасности?
- Мислим да је таква формулација питања некоректна. Да ли је могуће повезивати питање о економској ефикасности државе, њене конкурентности са отказивањем свих, на себе преузетих обавеза? Јер, брига о становништву, социјална заштита, једна је од главних функција државе. И могуће отказивање од ње поставиће опасност за постојање институције државе као такве.
Проблем је сасвим у нечем другом. И криза у низу европских држава, то је очито показала. Кључна реч овде је неефикасност. Не социјална политика, већ губитак контроле над општим стањем економоије, то је оно што доводи до псоледица због којих сада пати Европа. Уз то, у многим европским државама испада да је много удобније и исплатљивије не радити, него радити. Није тајна да многи грађани мање развијених држава, емигрирају у Европу, само да би добили социјалну помоћ. Ми радимо на томе да успоставимо баланс- међу поштеном исплатом рада у буџетској сфери, нормалним системом пензионог осигурања, квалитетним државним услугама, у том смислу и у области образовања и здравстава, разумне буџетске политике, мерама за стимулацију економије.
У противном случају људи просто не могу бити сигурни у боље сутра, неће веровати држави, а без тога нема смисла говорити о било каквом стабилном економском расту. Ми смо свој избор одавно направили. Нећемо нарушити речено у вези са социјалним обавезама. Данас, управо раст плата и доходака становништва, потрошње, банкарског кредитирања јесу основни фактори који стимулишу економију наше земље. Већа државна средства се издвајају за повећање ефикасности, стварање нових радних места и реализацију програма у вези са тим. При томе, реална плата непрестано расте. А ниво незапослености у Русији за прва 4 месеца 2013.године је прилично низак 5,7%.Што се тиче Европе, колико видимо, водеће европске државе спроводе структурне реформе, како би повећале конкурентност својих економија, боре се против незапослености. При томе, на рачун појачавања координације буџетне и економске политике приступ буџетној дисплини постаје све гипкија. А своје обавезе прописали смо у Стратегији социјално- економске развоја ЕУ до 2020.године. Тако да је рано „сахранити“ европски социјални модел.
КАТЕГОРИЈЕ
