Кина је спремна да вади угљоводонике на Арктику
Кинеска национална офшор корпорација CNOOC за нафту и гас заједно с исландском компанијом Eykon Energy преговара с владом Исланда о вађењу нафте и природног гаса у водама Арктика. Ово је саопштио лист „Ди и цајцин жибао“ позивајући се на изворе у кинеској корпорацији.
Компанија је поднела молбу за вршење геолошко-истраживачких радова и вађење угљоводоника у исландским водама. Резултати преговора су засад непознати, али се шансе за одобравање пројекта компаније оцењују као високе.
Влада Исланда је ове године већ издала две лиценце за истраживање нафтних налазишта у сектору Дреки. Оператери два пројекта у овом североисточном сектору исландског арктичког копна под водом постале су две норвешке и једна исландска компанија. Очигледно, овај пример је надахнуо Кинезе и они су поднели молбу за истраживање налазишта у истом рејону заједно с исландском компанијом Eykon Energy. Како се очекује, влада на јесен треба да донесе одлуку о молби у којој учествује Кина.
Кина ће покушати да извуче максималну корист из заинтересованости Исланда за привлачење страних инвестиција у пројекте нафте и гаса. Засад се резерве угљоводоника како на копну испод воде, тако и на самом острву, сматрају непотврђенима и не експлоатишу се. Практично сва електрична енергија на Исланду се производи у хидро и геотермалним електроцентралама. У Рејкјавику не крију да неће моћи сами да обаве велика истраживања потенцијално богатих ресурса нафте и гаса.
Исланд, чији укупан број становника износи око 2% становништва Пекинга, у последње време све више привлачи пажњу кинеске стране. У априлу ове године северна земља је постала прва европска држава с којом је Кина потписала споразум о режиму слободне трговине. А годину дана пре тога Исланд је посетио тадашњи премијер Државног савета КНР Вен Ђабао.
Интересовање за Исланд повезано је како с енергетском стратегијом Кине, тако и у целини с политиком јачања њеног глобалног утицаја, сматра руководилац Центра за политичка истраживања и прогнозе Института за Далеки исток РАН Андреј Виноградов.
- Промена климе је довела до тога да Арктик може постати једна од најважнијих база за вађење природних ресурса, пре свега угљоводоника. За сваку велику земљу, а тим пре за такву која је у успону као Кина, учествовање у освајању новог региона представља обавезан услов. То је питање престижа и статуса. Због тога Кина показује интересовање за Арктик и за сарадњу с различитим државама. Недавно је у својству посматрача примљена у Арктички савет у који улазе северне земље, укључујући и Русију.
Кина је проблемима Арктика почела да се бави релативно недавно. Док је прва истраживачка станица на Антарктиди била отворена 1985. године истраживању Северног пола и Северног Леденог океана кинески научници су приступили 2000-их година. Тек 2004. године Кина је добила сталну надземну базу на Арктику. Пре свега неколико година кинески званичници су демантовали вести да је Кина заинтересована за истраживање налазишта угљоводоника на Арктику. Пекинг је изјављивао да не располаже могућностима за вађење нафте и гаса у поларним условима.
Преокрет у односу на Арктик одиграо се буквално на наше очи. Многи стручњаци у томе не виде само испољавање све веће потребе Кине за угљоводоницима. У кључну мотивацију Кине убрајају војно-стратешку. Добијање приступа налазиштима угљоводоника и других корисних руда у Арктичком региону данас за Кину има другостепену улогу. Главни интерес је геополитички. То је борба за „своје“ место међу другим велесилама.
Игор Денисов,
