Руски истраживачи се спремају за искрцавање на Месец
Руски конструктори раде на изради новог свемирског брода. Већ за пет година овакав апарат треба да искрца човека на Месец.
Пилотирани брод који ће кренути на Месец конструктори корпорације „Енергија“ представиће у септембру на Међународном ваздухопловно-космичком салону МАКС-2013. Међутим, већ је сад могуће упознати се с макетом у природној величини апарата на којем се ради.
Вишекратни брод нове генерације разликује се од садашњих „Сојуза“ по свему – од прецизности искрцавања до капацитета. У њега може да се смести до седам космонаута ако се лети ка међународној космичкој станици. И до четири – ако се људи шаљу на Месец.
Засад још увек безимени модул се може користити у различите сврхе – од летова у Земљину орбиту и сакупљања космичког смећа, до туристичких маршрута и летова на Месец. По речима главног конструктора корпорације „Енергија“ Виталија Лопота,
- Он може да лети и да се враћа на Земљу другом космичком брзином, односно, на пример, до Месеца и назад. То раније није могло да се чини.
Сад се конструктори спремају за техничку експертизу, која ће бити извршена у јуну. У међувремену научници Института за космичка истраживања Руске Академије наука раде на инструментима који ће први бити искрцани у делу Месеца на којем треба да се нађе брод, сматра шеф лабораторије Института за космичка истраживања РАН Игор Митрофанов.
- Потрудићемо се да се први нађемо у околини Јужног пола Месеца, да проучимо тамошњу природну средину и да разрадимо технику и технологију. Тако да 2017. године у овај рејон ћемо спустити прилично тежак апарат у којем ће бити много више научних инструмената.
Следећи корак ће, истиче стручњак института за космичка истраживања Игор Митрофанов, бити испорука материје тла с Месеца на Земљу. У лабораторијама на Земљи научници ће моћи да је испитају максимално детаљно. А после тога ће на Месецу бити направљена орбитална станица. Земљин природни сателит ће, уверени су научници, постати полигон. Управо одатле ће, сасвим је могуће, човек први пут кренути на Марс.
Станислав Каљакин,
