Борба против дугова ће убрзати рецесију?

19-06-2013 05:29:25 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Вероватноћа рецесије међународне економије у наредних 3-5 година премашује 60% - ову драматична прогноза озбиљно је узнемирила умове водећих економиста. Аутор одговарајућег реферата је била позната инвестициона компанија Пацифик Инвестментс Менаџмент Ко.

Да ли може да се верује прогнозама ПИМКО? Према подацима за почетак текуће године комапнија је управљала капиталима у укупној вредности од 2 билиона долара. Карактеристично је да на пораст актива није утицала чак ни актуелна светска финансијска криза: према стању за крај 2009. године дати показатељ је у многоме премашио 1 билион долара. Тренутно, без обзира на одређено спољно смиривање страсти у зони евра, многи утицајни експерти и издања мисле у категоријама управо надолазеће рецесије, а не опоравка глобалне економије.

Зона евра и даље представља највећу опасност по светску финансијску стабилност. Не у последњем реду то је изазвано погубним инцестом међу банкама и државама корисницима зајмова. Тежња да се изједначи дебит са кредитом код својих кћеринских компанија у размерама појединих земаља ни мало није опала – сведочи Фајненшл Тајмс и додаје: Светски банкарски ситем и регулисање су већ напукли.

Са британским издањем потпуно се слаже наследник Гринспена на дужности шефа ФРС Бен Бернанке. Он подвлачи да европске банке и даље веома зависе од свог консолидованог дуга, а политичко руководство ЕУ спорије од америчких колега тера банке да ојачају свој баланс. Што се тиче главног антикризног средства ЕУ – Европског стабилизационог механизма, он је усмерене пре севга на откуп дужничких обавеза проблематичних земаља зоне евра и сам по себи није у стању да преломи ситуацију – потврдио је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов.

- То може само да стабилизује ситуацију, али не да је побољша. Све што за сада може да учини Европска централна банка је да прекине пад надоле, како се ситауција не би даље погрошавала.

Од самог почетка актуалне финансијске кризе Европска централна банка се придржавала друге антиркизне политике него што је иста ФРС САД. И ову политику тешко је назвати оптималном, истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за међународна тржишта капитала ИМЕМО РАН Јаков Миркин:

- Одговорност за актуелну оштрину дужничке кризе у Европи делимично лежи на Европској централној банци. Ради се о томе што све ово време, почев од 2010. године, дата финансијска институција се придржава врло суздржане новчане политике. Она се не понаша како се обично понашају ЦБ у тренутку дужничких криза. У ситуацијама када се појављују кризе државног дуга, централне банке обично увећавају монтераризацију економије: укључује је машина за штампање новца, појављује се могућност да се увећа кредитирање економије и слично. Европска ЦБ то није радила.

Није безбрижно ни на светским тржиштима фондова. Прошле недеље настављен је пад индекса на берзама Пацифичког прстена. Одређени видови за будућност могу да се утврде после новог заседања ФРС заказаног за 18-19 јуни.

Петар Искендеров,