У главни град Хохломе по птицу среће
Град Семјонов Нижегородске области називају домовином и главним градом хохломе, једног од најпопуларнијих брендова Русије. Тамо се одвија највећи фестивал народних заната у Русији који се назива Златна хохлома. Ради учешћа у њему допутовали су уметници их Украјине и Белорусије, Узбекистана и Естоније, Аустрије, Јапана и Немачке.
Осликавање дрвета које се зове хохлома заиста је златно. Оно сија, спаја се са јарком црвеном бојом и ствара празнично расположење. Могуће да су управо зато хохломски сувенири тако популарни код туриста из разних земаља.
Симбол фестивала је фантастична осликана Жар-птица која, по легенди, доноси срећу. Она је постојала у фантазијама народних мастора од давнина и била је својеврсна муза за прве уметнике који су у 17. веку означили почетак хохломског заната. Они су смислили и традиционалне форме за осликавање, и канонски цртеж, све то до данас се преноси из генерације у генерацију. Ипак данашњи мајстори умеју да заинтересују и савременог човека својом старом вештином, каже дизајнер Људмила Семјонова.
- Све нас у животу окружује много предмета, у најмању руку компјутер и мобилни телефон. Украсивши их старинским мотивом, учинили бисмо живот упечатљивијим.
Осликани мишеви за компјутер и клавијатуре. Свемогућа опрема за канцеларију. Као и термос, фрижидер и много тога другог – то је већ уобичајена продукција за мајсторе хохломе. Постоји још и егзотичнија, на пример палица за безбол која се назива Осликај као хохлому! Између осталог осликати као хохлому и хохлома су различите ствари. У првом случају то је стил цртежа. А у другом читава технологија. Њени извори се налазе у руској историји везаној за црквени раскол. Такозвани староверци иконописци који нису у 17. веку прихватили црквену реформу, знали су важну тајну: умели су да дају иконама златан сјај. Немајући под руком злато за позлату, пчели су да га замењују сребром у виду танких листића или прашка. Покривали су их фирмајзом и стављали у пећ. После тога сребни слој претварао се наизглед у златан. Тајна старовераца је била од користи: хохломски мајстори који су праволи обично сељачко посуђе добијали су на крају драгоцено позлаћено посуђе које је деловало ништа мање богато него у бојарским палатама
Данас мада је производња хохломе праткично серијска, свака ствар све једно одаје индивудуалност мајстора. Све то је пре свега ручни рад, говори главни уметник предузећа Хохломска роспис Оксана Остафчук.
- Овде сви сликамо на разне начине. Нема матрјошки које су сасвим исте. Свако има различиту руку, разну брзину, разна лица.
О придукцији хохломских мајстора може се рећи: све је направљено на колену. Они тако боје дрвене предмете, ставивши их на колено, како би сигурно фиксирали израђевину. Тако се на стари начин праве ремек-дела заната познатог у читавом свету.
Јелена Андрусенко,
