Бугарска се приближила опасној црти
Бугарска ступа у период оштре политичке кризе. То је цена неспремности власти да одговори на економске изазове новог времена.
Масовни протести који су се раније одвијали под социјалним паролама сад се одржавају под паролама смене режима. Повод за недавну, али вероватно ни из далека не последњу експлозију незадовољства представљао је избор правника, политичара и медијског магната Дељана Пејевског за председника Државне агенције за националну безбедност. Именовање је извршено без обавезног разматрања и десило се у врло кратком року. Оно је изазвало роптање у буквално свим слојевима друштва.
Љутити Бугари нису захтевали само опозив Пејевског, већ и распуштање парламента. Акције протеста у којима учествује више хиљада људи приморале су бугарске власти да признају грешку. Међутим, џин је већ пуштен из боце. Сад народ захтева смену читавог модела државне управе. Засад се протести одвијају мирно и по нечему подсећају на народна весеља. Међутим, у гомили зрију идеје „победе“. Људима у протесту у принципу недостаје вођа како би усмерио њихов гнев у одговарајућем правцу и претворио људе који шетају у градитеље барикада. Говори новинарка листа „Дума“ Велана Христова.
- У Бугарској је врло тешко формирана нова влада. И ни у ком случају није смела да начини грешку, чак ни ситну. Требало је седам пута да одмери како би једном одсекла. Међутим, ипак је изабрала апсолутно неодговарајућег човека. Увек кад је гомила на улици различите снаге то могу да искористе. Наравно, појавиле су се политичке снаге које су каналисале протест. Међу њима су политичари из претходне владе, који гурају протест с једним циљем: да се поново врате на власт.
Сличан став има и новинар за међународне вести листа „Русија данас“ Светла Михова:
- Главна покретачка снага ових протеста је постала странка бившег премијера Бојка Борисова. Она је превише агресивна у својим захтевима. Тражи оставку владе. Међутим, без ове владе се не могу донети нови закони и не може се учинити ништа за побољшање економске ситуације људи. А земља се налази буквално на ивици колапса. Најопасније је што протести могу да се заврше захтевањем „снажне руке“. А то није добро. Уопштено речено, ситуација личи на оно што је било у Русији 1917. године: горњи слојеви не могу, а доњи не желе.
Бугарска се налази на својој историјској прекретници. Улазак земље у ЕУ је само убрзао процесе деградације државе. Економија је доспела у ћорсокак, а животни стандард становништва пада. У земљи која је чувена по својој одличној клими и плодном тлу практично нема сопствене пољопривреде. Пошто власти Бугарске сматрају да није рентабилно организовати локалну производњу, омладина масовно напушта земљу. Ова маса гастарбајтера одлази у Европску унију изазивајући бојазан код земаља домаћина. Другим речима, политичка криза у Бугарској је била неизбежна. Мишљење професора Софијског универзитета, доктора историјских и економских наука, Нине Дјулгерове је следеће:
-Чини ми се да је оно што се дешава у Бугарској део велике борбе за финансије која ће за наредних неколико година одређивати Европски парламент. А главно је ко ће њим управљати. Не заборављам да је Бугарска део Црноморског региона. Не само у Бугарској, већ и у Грчкој и Турској сад се одвија ескалација напетости. Чини ми се да треба тражити везу између свих ових процеса. Борба иза кулиса је много оштрија од оне коју видимо.
Безусловно, бугарски политичари треба да седну за преговарачки сто. Међутим, дискусију треба почети од економских проблема пошто управо они имају одлучујући утицај на друштвену атмосферу.
Довољно је једно неуспешно именовање медијског магната да дође до социјалне експлозије после које следи распад државе.
Сергеј Дуз,
