22. јун 1941. године – тужан датум у историји Русије
22. јун 1941. године је тужан датум у историји Русије и постсовјетских држава као што су Украјина и Белорусија. Тог дана је нацистичка Немачка напала СССР. Почео је Велики Отаџбински рат.
Генерали вермахта су рачунали на муњевит рат, блицкриг с излазом на границе Москве неколико месеци после победоносне офанзиве. Историчари постављају питање да ли је СССР био спреман за рат с Немачком? Безусловно, Совјетски Савез се за њега спремао и то врло озбиљно. Међутим, Стаљин је имао бојазан да ће ако СССР концентрише превише снага на граници то испровоцирати Немачку, истиче научни сарадник Института за светску историју Руске академије наука Наталија Лебедева:
- Али рат није требало изазивати, он би и сам дошао. Бојазан је била потпуно нереална. Стаљин је покушавао да одобровољи Хитлера, надао се да ће његова дејства спречити напад Немачке. СССР није стигао да доведе војску до границе, на крају је непријатељ дошао близу Москве.
У осветљавању догађаја везаних за почетак рата и предратни период има много спорног. Једно од кључних питања представљају спекулације у вези с тим да је СССР наводно био савезник нацистичке Немачке. Као што је познато, у августу 1939. године Москва и Берлин су потписали Споразум о ненападању. Говори историчар, руководилац истраживачких програма фонда „Историјско сећање“ Владимир Симиндеј:
- Документа регулишу сасвим друге сфере, које се тичу питања ненападања, границе, трговине. У пракси с тачке гледишта потписаних докумената СССР и Немачка нису били у стању савезништва. Све су то шпекулације новинара који би хтели да изврну историју уназад приказавши Москву малтене као престоницу у којој су се заједно с Берлином доносиле одлуке о започињању Другог светског рата.
Напад на Совјетски Савез је био вероломан, али може ли се сматрати изненадним? Јер, војна обавештајна служба је достављала доказе о припремама за нападе на СССР. Пошто је читав систем договора нарушен може се користити реч „вероломно“, иако, наравно, никаквог дубоког поверења између званичне Москве и званичног Берлина није било, истиче Владимир Симиндеј:
- Заиста, без обзира на постојеће материјале о концентрацији војске, у Кремљу се сматрало да напад неће започети у одређеном року, односно 22. јуна. Могуће је да овде наилазимо на проблем стратешке дезинформације.
Сад је на Западу присутан талас фалсификација чија је суштина да неки главним виновником Другог светског рата желе да прогласе Стаљина, пошто је он сам наводно планирао напад на Немачку, али га је Хитлер предухитрио. По мишљењу Владимира Симиндеја:
- Стаљин је одговоран за неспремност земље да брзо угуши немачку агресију. Мислим да је и сам тога био свестан. А размишљања о томе да је он започео рат су потпуно очигледна лаж. Стаљин је на сваки начин покушавао да избегне и да одложи све радње које би могле да изазову овај рат.
Управо почетни период рата, његови први дани и недеље постали су најтежи и најтрагичнији. Али немачка команда је имала погрешну рачуницу. Ступивши на територију СССР војска је наишла на жилав отпор совјетске војске. Совјетско-немачки фронт је одмах постао одлучујући фронт Другог светског рата. Управо овде је почела грандиозна битка, чији је исход одлучио судбину, не само земље, већ и целог света. Совјетска војска је, испољивши храброст и хероизам, успела да осујети хитлеровски план најезде на Исток. А у Берлину се рачунало да ће већ до јесени 1941. године приступити освајању Ирана, Ирака и Египта, региона око Суецког канала, а затим и Индије. Међутим, није било суђено да се ови планови остваре.
Олег Нехај,
КАТЕГОРИЈЕ
