Србски произвођачи на руском тржишту: упутство за освајање

25-06-2013 01:58:31 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |

Изградња у Подмосковљу дистрибутивног центра за српску робу


Преко 20 србских произвођача представило је своју продукцију у Москви. Презентација у амбасади Србије личила је на прави гозбени ручак, јер било је свега – од месних деликатеса до воћа и напитака. А како би се све то нашло на столовима руских грађана, србским привредницима потребни су пословни партнери у трагању за којима су стигли у престоницу.

Компанија Медино, како би руском купцу живот ипак био сладак као мед, решила је делује на претицање и већ је разрадила специјални бренд за руско тржиште – говори директор Дарко Мандић.

- То значи да смо ми осмислили бренд за руско тржиште, који се зове Шумадија и да нашим потенцијалним купцима нудимо могућност сарадње на пољу извоза нашег меда на руско тржиште. У Русији постоји традиција конзумације меда и верујем да ово тржиште може да прихвати наш производ из Србије.

Још неколико речи о слатком животу. Квалитет и еколошки чист производ несумњиви су адути српске продукције, ипак само на рачун тога борба са конкурентима не може да се добије. О главној предности, режиму слободне трговине, говори Мира Радаковић, представник компаније Ајс Крим Фактори из Београда.

- Кад се увози роба и када нема још тај један намет у висини 10%-15%, производ је јефтинији ономе ко га увози и значи да је као такав апсолутно конкурентнији у односу на сличан производ који је оптерећен тим дажбинама.

Руско тржиште је огромно и понекад тешко га је достићи, при томе у буквалном смислу. И то треба да узима у обзир србски бизнис. Говори Светлана Богданов, представник АД Банат, који испоручује месне прерађевине:

- Питање је управо врло једноставно: због количина. Ми имамо велику фабрику конципирану за велики рад и нама су потребне те велике количине, да бисмо били рентабилни. Једина препрека за нас је тренутно превоз који није дозвољен преко ЕУ, тако да нам остаје једино тај водени пут.

Неколико србских компанија одједном довезло је у Русију вино. На рунету људи који имају везе са испорукама признају. Укус србског вина је одличан, а продаја за сада мизерна. Зашто се то дешава размишља представник винаре Радовановић Раде Живановић.

- Мислим да Србија није позната довољно у Русији. Можда Србија јесте, али њена вина нису. Јасно је да оно што се продаје без рекламе, то су француска, италијанска вина.... Зато смо донели наша вина да људи пробају, бар они који одлучују шта ће се да се продаје.

Милош Милошевић, директор ПИК Јужни Банат, десет година вози у Русију воће и спреман је да изнесе искуство – са каквим илузијама овде никако не треба долазити.

- Када људи долазе из Србије, мисле да је ово Богом дато тржиште и да ће постићи огромне цене. Али, то није тако. Јесте да немамо царинске дажбине, али је оптерећна ценом превоза, папирима, маржа у самој Русији- онда дођете у ситуацију да нисте конкурентни или да немате довољно квалитетан производ. Савет је србским привредницима да мало посматрају или проуче руско тржиште.

Презентацији су присуствовали и високи гости из србског министарства трговине и Привредне коморе, као и руског министарства пољопривреде, чији је заменик министра Александар Черногоров, подсетио привреднике да Русија нису само Москва и Санкт-Петербуг и позвао их да освајају регионе. А државни секретар министарства за унутрашњу и спољну трговину Стеван Никчевић је рекао за Глас Русије да пројекат изградње у Подмосковљу дистрибутивног центра за српску робу који је извесно време био у замрзнутом стању, стране планирају да доведу до логичног завршетка.

- Ценимо да је отварање дистрибутивног центра у значајној мери промовисати српске производе, али и српску производњу, не само у области аграра, него и у неким другим секторима и другим индустријама. Као и да ће руском тржишту, које је са правом захтевно и инсистира на строгим стандардима, приближити српску робу.Пошто многе наше компаније могу да задовоље све те стандарде, уверен сам да је потребна само правилна презентација и да ће та присутност на руском тржишту кроз такав један дистибутивни центар значајно унапредити нашу укупну економску сарадњу и трговинску размену. Оно што недостаје нашој сарадњи је један шири спектар роба које би требало да буду предмет размене- осим енергената када је у питању руски извоз у Србију и превасходно аграр, када је у питању србски извоз у Русију. Морају се идентификовати пројекти за инвестиције - где лежи велики простор за унапређење сарадње.

Тимур Блохин,