Профитабилна криза
Отегнута финансијска криза у земљама ЕУ довела је до пораста криминала, саопштио је шеф Европола Роб Вејнрајт британском издању Фајненшл тајмс. Број криминалих организација у ЕУ процењује се на 3600. Већ првих година економске рецесије увећан је промет сиве економије скоро двоструко, до 2 милијарде евра. Неке криминалне групације представљају транснационалне корпорације, пошто имају представнике у 60 и више земаља – сведоче експерти Европола. Тесна веза економске кризе и пораста криминала није новост.
Сада се фалсификује све: почев од лекова, намриница и кућне хемије, па до делова авиона, изјављују експерти у реферату. При томе удео фалсификата који представљају претњу по здравље у укупномобиму фалсификоване робе скочио је са 14,5% карактеристичних за тржиште пре кризе, до 28,6% 2011. године. Треба још једном подвући да опасна фалсификована роба нису само намирнице, лекови или кућна хемија, већ и делови за аутомобиле, авионе, или војна тахника. Они за разлику од фабричких могу да откажу у најнезгоднијем тренутку, истакао је у разговору за Глас Русије експерт за конкуретно извиђање Јевгениј Јушчук.
- Фабрички производи се тестирају на квалитет прилично озбиљно, посебно ако су војне намене. И висока цена се оправдава тамо не само ценом разрада. Она се одређује и тиме што одређени постотак иде у фелеричну робу и њена цена се улаже у ону која је пуштена у промет. Осим тога, сама служба која тестира такође кошта. А када долази фалсификована роба испада руски рулет: може да испадне успешно, а може и да не испадне.
Али фалсификована роба само је једна страна криминалне медаље. Криминални синдикати оперативно су реаговали на намеру водећих европских земаља на челу са Великом Британијом и Француском да повећају порезе у име борбе против кризе. Као одговор процветале су разне црне и сиве схеме пореских махинација.
Руководство ЕУ за сада само гледа у страну угледних финансијских лука као што су Луксембруг или Швајцарска. Врло је тешко натерати их да одустану од различитих схема покрића или да у најамњу руку деле информације са Европом или Европском комисијом. Истина, пример Кипра показује да је ЕУ у стању да решава дати проблем, мада у развоју кипарске ситуације види се и одређена политичка компонента, подсетио је Глас Русије директор руског фонда Центар за развој тржишта фондова Јуриј Данилов.
- Могуће да је узрок да се покаже другим офшор зонама шта ће са њима бити. То што је Кипар постао први, овде постоји своја логика. Тамо је углавном руски новац, очигледно не најквалификованијих инвеститора. Кипар је једина офшор зона ЕУ. А у оквиру ЕУ нико неће трпети офшор.
Али за сада обим средстава који се годишње уливају у финансијске луке по скромним оценама већ се приближава цифири од 10 трилиона долара. Ситуацију за сада нису могле да преломе ни ванредне мере на нивоу држава, ни покушаји пооштравања законодавства ЕУ.
Петар Искендеров,
