У очекивању прагматичног Ирана
ИАЕА сматра да ће уз новог председника Ирана разговор о нуклеарном програму Исламске Републике бити успешнији. Стручњаци нису толико оптимистички расположени, али се слажу с тим да избор Хасана Роуханија даје нову наду.
Нови председник Ирана Хасан Роухани, по својим сопственим речима, намерава да учини активнијим преговарачки процес са шесторком међународних посредника (САД, Кина, Русија, Велика Британија, Француска и Немачка). На основу овога аналитичари закључују да можда постоји могућност за евентуално отопљавање у односима између Ирана и Запада. У сваком случају, Роуханов несумњиви плус је у томе што је мање омражен од претходника Махмуда Ахмадинежада. Међутим, скептици сматрају да оптимизам у погледу новог председника није претерано оправдан. У ствари, активан борац против режима ајатолаха је био управо претходни председник. Говори главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов.
- Ахмадинежад је фанатично религиозан човек, на почетку председничког мандата подржао га је ајатолах Хамнеј, а пред крај мандата се прилично снажно разишао с мулама. И заиста, постоји тачка гледишта да је поред свих ултраконзервативних погледа и одиозног понашања управо Ахмадинежад био олицетворење оних који су сматрали да је време да се мења систем владавине богослова који је утемељио ајатолах Хамнеј. Треба да постоји држава која се чврсто придржава исламских принципа, али не теократија. Нови председник Ирана је – поред све своје умерене реторике – свештенослужитељ на високој дужности. Можда се Иран вратио на традиционални пут после извесног цик-цака који је представљао Ахмадинежад.
Међутим, други стручњаци истичу да је Роуханi пре свега прагматичар. Дакле, проширење сарадње с међународном заједницом за њега представља низбежан корак. У интервјуу за „Глас Русије“ директор Програма Ал-Сабах, професор Ануш Ехтешами подсећа да је Роухани дуго година био дипломата:
- Његов стил су компромиси и прагматизам. Али ако може нешто да уради, то још не значи да ће то учинити. Ахмадинежад је успео да поквари односе са скоро свим земљама с којима се Иран граничи, и Роухани ће морати много да учини да би превладао отуђење које ове земље сад осећају према Ирану.
Издваја се питање односа између Ирана и Израела. Као што је познато, претходни ирански председник је позивао да се Израелци побацају у Црвено море. Неспремност да се пређе с парола на конкретна дела у многоме је била повезана с тим што се иза леђа Тел-Авива помаљала велика сенка Вашингтона. Истина, долазак Обаме у Белу кућу подударио се с променом погледа америчке политичке елите на значај Израела за САД. Међутим, јасно је да Американци неће оставити Израелце: то је њихово утврђење на Блиском истоку, и у војно-политичком и у идејном смислу. И док ствари тако стоје, све ће остати на својим местима. Руководилац Центра за истраживање Ирана при Универзитету у Тел-Авиву, професор Давид Менашри изложио је за „Глас Русије“ своју тачку гледишта у вези с овим питањем:
- Поштено говорећи, сад ми је тешко да судим о било каквим перспективама. Вероватно ће за Израел бити боље ако главна жижа иранске политике буде усмерена на неке друге проблеме. Уколико за време Роуханија и дође до неких промена у односима с Израелом, то се у сваком случају неће десити одмах. Главна бојазан Израелаца јесте то да Роухани неће моћи или да му неко неће дозволити да почне да чини уступке у вези с нуклеарним питањем. Он може да замоли да се скину санкције и Израел се плаши да ће Запад послушати слатку мелодију која допире из Техерана, променити своју политику и дати Ирану још неко време, а Иран ће се у међувремену бавити својим нуклеарним програмом.
Како истичу стручњаци, конфликт унутар Сирије, сунитско-шиитски сукоби, проблема Саудита – то је само мали део проблема које је наследио нови ирански председник. Његова главна брига јесте све већа секуларизација иранског друштва, слаба национална економија, зависност земље од извоза нафте. Колико је председник Ирана спреман за ово – није толико питање за Роуханија колико за ирански клир, који одређује генералну линију у развоју Исламске Републике.
Сергеј Дуз,
