Међународни војно-поморски салон и перспективе флоте

04-07-2013 01:20:34 | | Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs |


У Санкт-Петербургу отворен је 6. Међународни војно-поморски салон (МВПС), један од највећих и најугледнијих војно-поморских форума света. Он се одвија у периоду одлучујућем по руску бродоградњу – данашња решења ће одредити лик ратне морнарице Русије и судбину гране деценијама унапред.

Бродови и штандови

Око 40 бродова и чамаца, хеликоптера у статичној експозицији, штандови десетак компанија и фирми, од гигантских концерна до малих приватних произвођача опреме, акрогрупе и званичници – такав је спољни изглед МВПС. Иза ове спољне параде крије се уобичајени рад сличних форума – успостављање контаката, упознавање са новинама и сондирање терена које омогућава да се одреди правац развоја.

Као и обично у салону учествују представници како руских, тако и страних компанија и страни војни бродови – два пољска и један холандски. На штандовима су заступљени модели и пројекти бродова, обрасци најновије и серијске опреме, и маса успутне продукције, укључујући профилну поморску и војну штампу.

Највеће интересовање салона ће вероватно изазвати штанд УБК – Уједињене бродограђевинске корпорације, где ће моћи да се сазна за развојне перспективе домаће флоте и бродоградње.

Ратна морнарица стреми ка океану. На реду су бродоградитељи?

Актуелни програм државног наоружања за 2011-20. годину претпоставља увођење у састав флоте преко 50 борбених бродова, чамаца и подморница и преко сто јединица помоћне флоте. Програм се развија од простог ка сложеном: у првој фази ратна морнарица почиње да се попуњава корветама, малим артељеријским и малим ракетним бродовима. Затим ће бити уведне у строј фрегате – бродови који могу да оперишу у удаљеној поморској и океанској зони. У другој половини друге деценије флота треба да добије прве разараче нове генерације, модернзовану ракетну крстарицу, универзалне десантне бородове који ће значајно повећати њене могућности у океанској зони. Коначно, у то време треба да започне рад на носачу авиона.

Основни проблем попуњавања флоте данас се састоји у стању гране – често рокови предаје бродова и подморница одлажу се из многих разлога, од организационих до техничких. Реализација таквих перспективних програма, као што је изградња фрегата пројекта 22350, подморница пројекта 885 и низа других, отежана је због неопходности освајања производње сложене опреме, укључујући радаре, системе управљања, хидроакустику и наоружање нове генерације.

Своје тешкоће постоје и у бродоградњи. Приликомм формирања УБК у јединствену структуру се објединило мноштво бродоградилишта у разном стању. При томе главни задатак – кадрови и финансирање – може да буде решен само у оквиру општег побољшања економије и система образовња.

Схватање ове чињенице на најбољи начин омогућава да се спозна улога флоте као индикатора стања земље. Процват Русије – пораст њеног економског потенцијала и политичког утицаја – увек је био праћен напретком ратне морнарице, као што је то било за време Петра Првог, Јекатерине Друге, Павла Првог и у другој половини 20. века. При томе флота је постала прва жртва политичке кризе, економског назатка и технолошког заостајања. Ова зависност никуда није нестала, и од тога колико ће јака и избалансирана бити руска флота може да се суди о стању земље.

Илија Крамник,