Италија може да замоли за финансијску помоћ ЕУ

04-07-2013 10:39:07 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


2013. године спољни дуг Италије је постигао недопустиво високи износ од 2,041 билиона евра. Према мишљењу неких месних аналитичара, постојање таквог терета у стању економске кризе, која се продубљује на Апенинском полуострву, може да натера земљу да затражи хитну помоћ ЕУ већ у току наредних 6 месеци.

Чудна је коинциденција, последњих дана многе финансијске институције и поштована издања су се очито активирали у покушајима не само да прогнозирају даљи развој ситуације у трећој по величини економији ЕУ, већ и подсете на њену прошлост.

Утицајни лист Financial Times је изјавио да је Италија намерно смањила показатеље свог спољног дуга да би се без препрека учланила у еврозону. Недавно су у италијанској штампи биле објављене занимљиве информације. Полазећи од довољно песимистичних закључака друге по величини банке Италије Mediobanca, наредних месеци ће Рим објавити себе делимичним банкротером, како се то недавно десило са Грчком. Према мишлењу аналитичара, спасти земљу од тога би могло, када би њена економија неочекивано кренула путем санације.Да ли је за Италију данас актуелан грчки сценарио?

Коментар познатог економисте, професора Римског универзитета Луис Гвидо Карли Џузепе Ди Таранта.

- Економска ситуација у Италији се битно разликује од ситуације у Грчкој. Нико не пориче да је наш државни дуг данас веома велик. Истовремено смо власници државне својине, која се процењује у 1,8 билиона евра. Поред тога, приватна лица у Италији имају својину, која је троструко већа од наших дугова. Зато се мени лично чини упоређење са Грчком непромишљеним.

Поред прекомерно високог спољног дуга Италија је приморана да се бори против читавог комплекса социјално-економских проблема, најакутнији од којих је веома високи ниво незапосљености (12%). Буквално протекле недеље је нова влада на челу с Енрико Летом одлучила да искористи за борбу против те невоље малтене последњих 4 млрд. евра државних средстава. Одакле ће руководство земље узети средства за реструктуризацију дуга од 2 трилиона евра? Зар су аналитичари Mediobanca у праву, те ће ускоро Италија ипак бити приморана да замоли Европу да јој пружи помоћ?

- Без сумње, такав извор може, између осталих, постати Европски фонд финансијске стабилности. Међутим, истински проблем се ипак крије у нечем другом. Данас нам је неопходно да под хитно концентришемо напоре у обнављању базичних европских споразума – и Маастришког, и Лисабонског. Правила, уписана у те документе, споро, али сигурно воде нас агонији. Морамо да ударимо песницом, кажемо одлучно не политици строге економије Брисела, усмеривши наше напоре на мере за стимулисање економског раста. Данас је испало да план интегрисања младих, који реализују Италија и друге европске земље, пре је усмерен на борбу против последица, а не узрока наших проблема. Убеђен сам: њихов прави извор је одсутност економског раста, који је, са своје стране, гарант запосљености. Морамо да апсолутно променимо правац економске политике, у другом случају никада се нећемо извући из тог шкрипца.

Марина Татушјан,