Велика Молдавија-Румунија у саставу...ЕВРАЗЕС
По јунској анкети института Гелапа, грађани шест земаља Европске уније сматрају да се она креће у погрешном правцу. У Француској има две трећине нихилиста, а у Пољској је то сваки пети. И само трећина свих испитаника има поверења у европске политичаре. А Велика Британија се спрема за референдум о изласку из ЕУ.
(Други део)
У ситуацији кад влада разочарење у идеју европске интеграције, све веће симпатије стиче међународни интеграциони пројекат – Евроазијска Економска Заједница (ЕВРАЗЕС). Пошто је створена за слободно кретање капитала, јединствене царинске тарифе и заједничко тржиште, она може представљати снажан импулс за напредак некад блиских народа и економија. Идеолог евроазијства, философ и политиколог Александар Дугин сматра: Румунија данас има све основе да пажљиво прати евроазијски пројекат. Ушавши у њега, могла би реално да се уједини с Молдавијом, чији део ће постати Придњестровје. И да реши многе своје економске проблеме. Али, колико је могућ такав геополитички заокрет за земљу која је члан Европске заједнице? Како сматра Александар Дугин,
- Румунија се очигледно налази на периферији Европске заједнице, она је незвани гост у њој. На таблици о ранговима се налази још ниже од неуспешне Шпаније, Италије, Грчке, Португалије и Ирске, које се у њој називају „група PIIGS“. О Румунима у Европи влада погрешна, негативна представа. Не отварају им се врата шенгенског простора за слободно кретање. На основу појединачних случајева корупције суди се о целом народу. То је срамотна ситуација за нацију која поседује велику православну културу коју бих назвао правим бисером европске културе 19-20! Румунско друштво је заправо једно од најзанимљивијих, нама духовно најближих европских друштава. У саставу Евроазијске заједнице ова земља ће моћи не само да реши своје економске, територијалне проблеме. Али и што је крајње важно за националну самосвест ту ће бити прихваћена с радошћу, као равнопавни цивилизациони блиски партнер.
Тешко је замислити овакав развој догађаја. Јер, засад из Букурешта дува хладан ветар према Кремљу. Иза сваке речи руских политичара неки виде претње, замку. Да ли има шансе да ће Румунија успети да учини историјски заокрет према евроазијском избору? По мишљењу Александра Дугина,
- Русију и Румунију везује толико много заједничког! Још нам предстоји сусрет и ново препознавање на пољу заједничке цивилизације. Већ се чине први кораци у овом правцу. Размењују се посете. Букурешт је посетио секретар Савета безбедности Русије Николај Петрушев на шта је локална штампа реаговала речима „лед је почео да се топи“. Ових дана се у Москви очекује посета министра иностраних послова Румуније Титуса Корлецјана. Све су то знаци зближавања у којем највећу улогу не додељујем чак политичарима и представницима власти, већ интелектуалној елити. Потребан нам је међукултурални дијалог, књижевна размена. Увредљиво је колико мало познајемо румунску књижевност, а Румуни – савремену руску. Поносим се тиме што су међу малобројним књигама руских аутора које су изашле последњих година у Букурешту и моје „Основе политикологије“ с предговором филозофа, директора Института за социологију Румунске академије наука Илије Бадескуа. Руси, Румуни, Молдавци и Придњестровци су православни хришћани, народи повезани заједничким регионалним постором, који може да постане и заједничка економска, јединствена евроазијска платформа, где ће свако наћи своје достојно место.
Гајане Ханова,
