Кина на раскрсници: ради борбе с кризом мораће да се жртвује економски раст
Криза може да дође с Истока. У Кини су присутни исти симптоми, који су били у САД-у и Европи уочи финансијских криза, саопштавају западни медији. У складу са подацима рејтиншке агенције Fitch, банкарски систем Кине угрожава криза, повезана с дефицитом ликвидности, повећавањем "сивог" кредитовања и "лоших" кредита.
Проблеми постоје, признају експерти, али и Пекинг има много шири комплетантикризних инструмената, него развијене економије. Кину називају једном од локомотива светског економског раста. Ако се кинеској економији нешто деси, она ће играти улогу обарача за почетак новог рафала глобалне кризе. Међутим, има више повода за узнемиреност. Недавно је панику на валутним тржиштима изазвала кинеска Централна банка. Она је одбила да обезбеди прилив новца на тржиште. Финансијски концерни су покушали да добију кредите у другим банкама, то није успело: камате за краткорочне зајмове су скочиле на 25%. Коментар експерта Института савременог развоја Никите Масленикова:
- Ситуација у кинеском финансијском сегменту је веома сложена. Последње две недеље је очито била присутна акутна криза ликвидности, што је проузроковало нагли раст кредитних камата на међубанкарском тржишту и низа других камата у другим операцијама. И то раст је био толико велик да су многи посматрачи упоредили ситуацију у банкарском и финансијском сегменту Кине с тиме, што се дешавало 2008. године Lehman Brothers.
Народна банка Кине је предузела мере. Проблематичним компанијама биле су пружене гаранције подршке. У финансијски сегмент је уложено неколико билиона јуана. Међутим, експерти су уверени, да је тај инцидент само врх леденог брега. Сигнали узбуне из Кине стижу давно – још 2011. године су кинески експерти признавали: ситуација на тржишту некретнина земље је блиска оној, која је била у Америци уочи кризе. То није једини симптом. Брзи развој је проузроковао мноштво структуралних проблема и у економији, и у социјалној сфери. Њихово решење може да траје деценијама. Економски раст се током више година одржавао не на рачун потрошње, већ новчаним приливима, каже експерт Института Далеког Истока РАН Јаков Бергер:
- Главни проблем је у томе, што се кинеска економија базира пре свега на инвестицијама. Рецимо, убацили су у економију неку масу новца, рецимо, 4 билиона јуана – успело је задржати темпо раста на доста високом нивоу. Међутим, то води читавом низу непријатних последица. Једна од њих је настанак великог броа сувишних производних капацитетма.
Та је болест обухватила грађевински сегмент, металургију и продрла у гране високих технологија. Коришћење кредитних средстава за инвестиције у индустрију напумпало је кредитни мехур. Међутим, ни то није најстрашније. Главни кинески ресурс – јефтина радна снага – више не доноси пређашње дивиденде. Приходи Кинеза расту, те суседи по региону – Индонезија, Бангладеш, Вијетнам – већ предлажу западним корпорацијама јефтинију радну снагу. Од почетка кризе компаније из Кине су се суочиле с проблемима реализације производа. Њихови главни потрошачи су – Европа и САД. Међутим, у Старом Свету јекриза, док је Нови Свет прогласио курс на реиндустријализацију и борбу против увоза. Дакле, Кина од производног погона Америке може да се претвори у конкурента, којем ништа не опраштају. Пекинг је покушао да повећа унутрашњу потражњу, али за сада не баш много успешно. Поред тога, како истичу експерти, прелаз од инвестиција потрошњи неизбежно ће водити смањењу темпа раста.
Структурални проблеми у Кини постоје, али има и антикризни арсенал, који је много јачи, него у економски развијеним земљама, сматра шеф оделења Института светске економије и међународних односа Сергеј Афонцев:
- Да, постоји претерано загревање кинеске економије, постоје мехури, и не само на тржишту некретнина. При томе су сви свесни да се систем одлучивања у области економске политике Кине кардинално разликује од тога, шта видимо у Европи и Америци. Кинеска влада располаже већим бројем инструмената ради тога, да би мехури сплазнули или их одржавати у надувеном стању у току извесног времена.
Експерти су уверени, да проблеми у кинеској економији не морају да обавезно воде колапсу. Све до сада Пекинг успева да не само онемогући кризу, већ и одржава високи темпо економског раста. Ипак аналитичари сматрају да ће кинеске власти бити приморане да спроводе болне структуралне реформе. Између осталог, да смање удео увоза и развијају унутрашњу потражњу. То ће омогућити да се криза мимоиђе, али о високом темпу раста 8-10% годишње мора да се заборави.
Влад Гринкевич,
