Заједничке обвезнице могу поделити Европу

07-07-2013 11:59:59 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Европарламент формира радну групу која ће размотрити варијанте формирања и емитовања општих регионалних бондова у Европи. Основни циљ је да се висина премије за ризик у односу на основну вредност дуга некако уједначи, јер се премија од земље до земље веома разликује. То ће дозволити да се ослаби оптерећење на буџет „проблематичних“ земаља, али и да се увећа притисак на јаке економије попут Немачке.

О формирању радне групе јавност је обавестио шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу. У наредним годинама, експерти морају да проуче питања и дају одговор односно препоруке у вези са емитовањем јединствених регионалних облигација.

Према замисли присталица та мера може да олакша бреме дугова најсиромашнијих држава еврозоне, који су се већ неколико пута обраћале за помоћ. На данашњи дан противника ове идеје има више, него присталица, примећује експерт Федералне службе за финансијска тржишта Русије Јуриј Данилов, а зато је и реализација под великим питањем:

- Аргументи противника су јасни- ако одговорност не буде јасно додељена и опредељена, онда ће код држава које су већ много задужене и више нису у стању да послују са прихватљивим нивоом прихода, нестати стимуланс вођења уравнотежене буџетне политику. Противници ове идеје, наравно, то су оне државе које због кризе у еврозоне морају да плаћају туђе дугове, пре свега то је Немачка. Зато је и могућност реализације ове идеје, по мом мишљењу, мала.

Немцима је одавно већ дојадило да отплаћују туђе рачуне и да не добијају баш ништа заузврат. Али, само по себи формирање радне групе- по својој суштини експертски дискусиони клуб- по себи је оправдано. Техничке дискусије могу и да се не одразе на решења која се доносе на високом политичком нивоу. Али ако након разматрања буду донесене препоруке да се издају облигације, по мишљењу Јурија Данилова, могући су и проблеми. Идеја да се емитују јединствене облигације постаће допунски фактор дезинтеграције ЕУ. Посебно за државе које не улазе у само језгро ЕУ, као например Велика Британија- која се скептички односи према антикризним састанцима еврослужбеника.

Ипак, позитивно разрешење дискусије о евобондовима, према мишљењу неких експерата, може да постане одскочна тачка за стварање фискалног савеза, у који, истина могу да уђу све државе еврозоне. То не значи да ће се зона евра распасти или постати мања. Она ће опстати као територија, где се користи јединствена валута. Али допунски се јавља накакво „фискално језгро“,чији ће учесници бити повезани тешњим обавезама, од оних које повезују државе зоне евра.

Могуће је да ће пројекат општих бондова управо и бити намењен у те сврхе. Још у новембру прошле године Евопска комисија је представила свој извештај, у којем се није искључивала могућност стварања у средњорочној перпсктиви општег дуга еврозоне за појачавање буџетске дисплине, фискалне, финансијске, економске и политичке интеграције у региону.

Влад Гринкевич,