Московски међународни филмски фестивал: жири и гледаоци имају различита мишлења
Десетодневни филмски маратон у руском главном граду – 35. ММФФ је завршен победом турског филма Честица. Међутим, гледаоци и филмски критичари су једнодушно назвали фаворитом други филм – Матерхорн холанског редитеља Дидерика Ебингеа. Он је добио награду гледалачких симпатија и посебну награду Кључ за срца гледалаца.
Резултати фестивала у бројкама импресионишу: 72 хиљаде гледалаца, 522 демонстрације, 364 филма из 48 земаља. Све се одвијало у рекордном температурском режиму - понекад изнад 30 степени, што је пружило повод председнику ММФФ Никити Михалкову да подсети: филмска смотра тражи посебно место и посебну атмосферу. Фестивал мора да се одржава у месту, где између демонстрација има шта да се ради, пружа се могућност не само гледати филмове и затим грдити оне, ко је их селекцирао, већ и заронити у атмосферу филмске уметности, - рекао је он приликом прес-брифинга о резултатима фестивала. Таква је изјава одговор на критику селекције филмова основног конкурса. Од 16 филмова можда два-три пружају повод за осмех. Већина одражава прави живот: незапосљеност, бедау борбу за преживљавање, губитак оријентира… Никита Михалков ју уверен: селекција ту нема везе…
- То је иначе светска тенденција. Зар је код нас филмска уметност радосна? Ми смо се навикли на стање моралне људске планетарне кризе. Данас су недовољни конфликти два човека, којих има много у књижевности и на фиилму.
Филм Честица, који је добио главну фестивалску награду – Златног Ђорђа, посвећен је турској незапосљеној жени, која живи с мајком и кћерком у кући, која мора да буде срушена, те из петних жила покушава да састави крај с крајем. Међутим, станарина се плаћа чак и за ту страћару, међутим, новца нема. Тражење посла је безуспешно. Међутим, попут птице-грабљивице газда стана наговара жену да изврши очајни корак – прода бубрег. Директно се то не каже, али у финалу жена пристаје да учини оно, што ју је плашило – направи крвну слику. За то она добије приличну аконтацију. Узрок да се обрати теми незапосљености и беде редитељ филма Ердем Тепегиз, који је почео као документалиста, објаснио је једноставно: Знам да у Истанбулу многи људи живе управо тако. Мој је задатак да испричам истину о томе, што се дешава.
- Основа је реални живот, који сам пратио, када сам снимао други филм. У предграђу Истанбула видео сам жене, које живе тако. Међутим, овао филм пре свега одражава карактер. То је главна покретачка снага филма.
Управо јак карактер јунакиње је одушевио глумицу, која тумачи главну улогу – Жале Арикан. Жири је једнодушно дао тој турској глумици Сребрног Ђорђа за најбољу женску улогу.
Сличну мушку награду је добио руски глумац Алексеј Шевченков за улавну улогу у филму Јуда. Ове године је у основном конкурсу учествовало 3 руска филма, али је само савремено тумачење лика Јуде, које је пружио млади редитељ Андреј Богатирев, добило награду Московског фестивала – захваљујући сјајној глуми Алексеја Шевченкова.
Одлуку жирија – о мушкој и женској улогама – критичари су одобрили. Што се тиче главне награде, историчари филмске уметности су били на страни гледалаца, што се не дешава често. Холански филм Матерхорн се заиста издвајао на позадини конкурскних филмова као стилски, кратки и непредвидљив. Он је посвећен сивим данима, разочарањима, стереотипима, који владају људима, међутим, главно је да живот увек може да изненади. У малом патријархалном селу тихо и мирно живи Фред. Жена му је умрла, односи са сином су лоши. Живот Фреда се састоји од посете цркви и разговора са суседима. Међутим, једном се на прагу куће појавио скитница Тео, те се све променило. Гледаоци сазнају да је Тео изгубио памет, те се претворио у чудног човека: он скоро не говори, он је наиван и природан као дете. Ево што је рекао о свом филму редитељ Дидерик Ебинге.
- Све сам то измислио - то је на крају крајева мој сценарио. Међутим, чинило ми се да ће управо неочекивани преокрет бити максимално интересантан, јер Фред, закопчан до браде, искомплексиран, уздржан, одједном наиђе на човека, који не уме ни да говори, али својим присуством мења живот хероја. Тиме он провоцира Фреда да се отвори, исполи емоције.
Услед свега тога Фред иде у посету сину, кога је пре више година отерао из куће, јер је хомосексуалац. Филм је постао повод за дискусију о недопустивости, у складу са новим руским законом, пропагаде хомосексуализма и одговорности за њу. Међутим, детаљно прича о односима таквих људи други филм основног конкурса – швајцарски филм Рози. У том смислу ММФФ се придржава савремених тенденција у светској синематици: после Кана, где су главне награде ове године добили филмови о једносполној љубави.
Карина Ивашко,
