Јединствена библиотека у Виборгу спрема се да прихвати читаоце
У Граду Виборг, удаљеном 120 километара од Санкт-Петербурга, завршава се рестаурација јединствене библиотеке, коју је саградио фински архитекта Алвар Аалто. Она би могла да буде узор зграде библиотеке. Првобитни облик зграде су обнављали на основи архивских фотографија и цртежа.
Почетком 21. века виборшко ремек-дело је било унето у списак УНЕСКО-а 100 светских споменика који траже што скорије обнављање, процес рестаурације те зграде се врши стално, - испричала је у интервјуу радиокомпанији Глас Русије директор библиотеке Јелена Рогозина.
- Сама библиотека је била отворена 1935. године, али она није дуго радила, само пре рата. После рата је она остала без газде. То је трајало у току 10 година. Управо тада је библиотека много страдала. Када су је обнављали 1950-их година, везе са Финском нису постојале, зато није било могуће да се обратимо, тражећи оригиналне цртеже. Зато су били поремећени неки системи. Мада је обнављање у то доба било јединствени догађај. Када су после рата у земљи обнављали фабрике, у Виборгу су реконструисали библиотеку.
Комплексна научна рестаурација, која мора да спаси зграду, почела је тек крајем 1990-их година. Прво су обновили кров са системом топлих плафона. Алто је био уверен да књиге не смеју да стоје близу радијатора, зато је сместио изворе топлоте близу плафона. Између осталог, у сали за предавања, која је таласаста, ради акустике је архитекта функционално средио простор да би се звук ширио без микрофона, те слушаоци свуда добро чули предавача.
Према замисли архитекте, простори оделења и сала библиотеке били су усредсређени око осе дизалице за књиге ради лакшег њиховог транспортовања, да не би посетиоци и библиотекари сметали једни другима. У читаоници ради бољег комфора постоји специјални систем расвете – 57 фењера на плафону. Зато је расвета увек била погодна за читање. Директни сунчани зраци, без обзира на велике прозоре, нису доспевали у салу чак ни лети. Аалто је постигао такву функционалност, јер је и сам био читалац и посетилац различитих библиотека, - сматра Јелена Рогозина.
- Сви се рестаурациони радови воде уз очување принципа оригиналности, примењују се искључиво природни материјали. За Аалто је било важно да би се човек комфорно осећао, слободно дисао, да би књиге биле сачуване. Данас наш фонд има више од 400 хиљада библиографских јединица. Ту спада и савремена књижевност, у оделењу стране књижевности заступљено је 26 језика. Има и фонд раритетних књига. Јединствени фонд је посвећен покрајинској литератури. То су књиге о историји града и виборшког рејона, Лењинградске области, као и наших суседа – Финске и Шведске.
Планира се завршити рестаурационе радове у септембру 2013. године. Извесно време ће заузети враћање књига у библиотеку, затим ће њена врата бити отворена за посетиоце.
Један од оснивача савремене школе европског дизајна, фински архитекта Алвар Хуго Хенрик Аалто је рођен 1898 године. Током скоро 80 година свог живота он је створио велики број зграда, за које су карактеристични комфор и функционалност.
Милена Фаустова,
