Тунгузија уме да чува своје тајне
Треба чекати сличан догађај, да би се дао јасан одговор шта је то било. Тако данас астрофизичари говоре о такозваном Тунгуском метеориту. У време, које је протекло од овог догађаја, објављене су хиљаде публикација са мноштвом верзија, чак и најфантастичнијих. Одсуство остатака овог, претпоставимо, небеског тела – основна је препрека за завршетак научне истраге, која се заиста одужила: од 30. јуна 1908. године, тренутка експлозије на сибирској реци Тунгуска, протекло је 105 година.
Болид сјајнији од Сунца – тако су очевици описивали то, што су тог јутра видели. Убрзо након удара налик грому, почела је да подрхтава земља, падало је и горело је дрвеће. На стотине километара у околини разбијена су прозорска стакла. У појединим деловима Европе и Азије данима је било обасјано небо.
На необичан догађај су реаговале новине, и на томе се стало: пред Русијом су стајале године ратова и револуција. Прва експедиција је доспела на место догађаја, у готово неприступачне делове Сибира, тек 1927. године. Истраживачи су затекли оборена шумска стабла на простору са пречником од 50 километара. Нико није пронашао ни кратер, ни остатке неког тела. Из овог разлога су настале бројне хипотезе. На пример, да је изнад тајге експлодирао свемирски брод са нуклеарним постројењем. Или, да је у Земљу продрла црна рупа или антиматерија. Скептици су се противили. Према њиховом мишљењу, сличан догађај је морао да се забележи и на месту излаза црне рупе, са друге стране Земље. Једно од објашњења је током времена постало све значајније, говори начелник одељења физике звезданих система Института астрономије РАН, Олег Малков.
- Аргуменат је био један и најважнији: на месту Тунгуског догађаја нису пронађени никакви остаци. Када је 1947. године на Далеком Истоку пао Сихоте-Алински метеорит, тамо су тада били пронађени, и до данашњег дана налазе металне остатке. Од Тунгуског тела није ништа остало. Према томе, највероватније се ради о нечему растреситом, а најбољи кандидат је – комета.
Што се тиче ударног таласа, то је стандартна интеракција великог ванземаљског објекта са атмосфером. Коментарише заменик начелника одељења физике и еволуције звезда Института астрономије РАН Дмитриј Вибе.
- Тело улази у атмосферу са огромном брзином, знатно већом од брзине звука. Наш ваздушни омотач је за њега фактички тврда препрека.Односно не ради се о томе, да је комета ушла у атмосферу и експлодирала. Она се једноставно сударила са атмосфером и распала.
Задњих година је порасла активност везана са Тунгуским догађајем. Италијански научници су извршили инструментално испитивање језера Чеко, које се налази у епицентру претпостављеног места пада небеског тела. Дошли су до закључка, да је део болида ипак морао да доспе до земаљске површине, и управо на овом месту је настало језеро. То мишљење не деле сви стручњаци. Доста буке је било око публикације Андреја Злобина са снимцима неког камења, који су наводно остаци небеског путника. Али хемијска анализа није извршена. Такође изазива чуђење, зашто је Злобин, који је скупио камење 1988. године., толико година ћутао. У скорије време се појавио и рад украјинских научника. У мочварама су они пронашли грумење камена, и тврде да су то остаци метеорита. У кометама постоје каменчићи, и то није у супротности са верзијом да је у питању комета. Да би се прецизније моделирали догађају на Тунгуски, може се направити паралела са Чељабинским метеоритом, који је ушао у атмосферу у фебруару ове године. Како каже Дмитриј Вибе, само треба прикупити о њему више података.
- Истраживања Чељабинског догађаја нису завршена, и прошло је веома мало времена, да би се дали неки конкретни одговори. Експедиције се настављају.
Саговорници Гласа Русије убеђени су, да је верзија са кометом у Тунгуском догађају, најближа истини. И они ће се држати ове верзије, док не буду били добијени убедљиви аргументи, који би потврдили неку другу хипотезу. Тачно објашњење догађаја у Сибиру од пре 105 година, још увек нема.
Борис Павлишчев,
