Иза кулиса председничких састанака...
Односи Русије и Бугарске последњих година се не развијају глатко и лако, у великој мери због пројеката у области енергетике. Није тајна да решавању компликованих случајева често доприносе лични састанци на највишем нивоу.
Пуно тога зависи од квалификације личног председниковог преводиоца. О томе је Гласу Русије испричао професор Новог бугарског универзитета Борис Најмушин, лични преводилац бугарских председника.
- На својим радионицама увек делим своја искуства, наводим неке конкретне ситуације. Као што је познато, протокол захтева да преводилац буде присутан чак и ако лица која су у питању знају стране језике и разумеју се. На пример никада нисам преводио за бившег председника Бугарске Георгија Прванова са руског на бугарски језик када се састајао са тадашњим председником Медведевим и премијером Путином. То је случај и на састанцима председника Плевнелијева са високим руским званичницима. Пре неко време одржан је састанак господина Плевнелијева са Патријархом Московским и целе Русије Кирилом, када је свети владика посетио Софију. Већина Бугара још увек није заборавила руски језик.
Да ли преводилац сме ублажити неке оштре речи у разговору, јер на највишем нивоу има и таквих тренутака...
- Преводилац мора бити свестан своје улоге и да посредује. Али за време гасне кризе између Украјине и Русије 2009. морао сам да анагажујем сву своју вештину и смиреност како се преговори не би прекинули. У фебруару смо баш били у Москви поводом Године Бугарске у Русији, те је одржан састанак председника Русије и Бугарске. Георги Прванов је инсистирао да се бугарској страни надокнади штета настала због „гасне кризе“, док је Дмитриј Медведев предложио да се одштета тражи од Кијева. Да не бих додатно унео тензију у један ионако напет тренутак преводио сам најсмиреније што сам могао. Надам се да сам на тај начин помогао пронаћи решење. Знате, што је преводилац уздржанији, што је мање емотиван, то је бољи дијалог на преговорима. То је „златно правило“ коме данас подучавам своје студенте.
Поред тога Борис Најмушин предаје вештину превођења на спортским догађајима. У Пјатигорску је обучавао волонтере за предстојеће Олимпијске игре у Сочију. Постоји безброј детаља и нијанси у преводу када се дочекују гости и спортисти, када се они прате на стадионе и на излетима у околна места. Преводилац има ту моћ да учини да људи памте Олимпијске игре 2014. као један незабораван доживљај.
Гајане Ханова,
КАТЕГОРИЈЕ
