Hова начела односа Москве и Букурешта
Москва и Букурешт су спремни да своје односе изграђују на новим, позитивним начелима, рекли су у уторак шефови руске и румунске спољне политике. Посета Титуса Корлацеана Москви временски се подударила са важним датумом, десетогодишњицом основног споразума између две земље. На јесен ће се обележавати још један битан датум, 135 година од успостављања дипломатских односа. На састанку у Москви на тај начин не само да су оцењени резултати, него су назначене и перспективе сарадње.
За прву посета румунског министра спољне политике Москви у четире године већ се каже да је пробој у односима. Нису у питању само потписани документи, план консултација између два министарства и споразум о отварању културних центара у Москви и Букурешту. На преговорима обојица министара су неколико пута рекла да је почела нова фаза у односима две земље. Пре мало више од годину дана мало је било оних који су говорили о некој новој, позитивној агенди у односима Москве и Букурешта. Нова румунска влада је спремна за дијалог и Русија то поздравља, рекао је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров:
- Намера нам је да окончамо период када је, последњих година, у нашим односима владао извесни застој, и да напредујемо у многим правцима где постоји потенцијал за реализацију пројеката који су од користи за обе стране и за активирање политичког дијалога. Осећамо да је и актуелна влада Румуније расположена управо за такав рад. Одговарамо јој на исти начин. Рачунам да ће нам сви механизми за сарадњу између наше две земље помоћи да створимо довољан потенцијал за један нови ниво сарадње у квалитативном смислу.
Многи посматрачи мисле да су односи Москве и Букурешта до 2012. досегли најнижу тачку. Главни разлог је политика Румуније која се односила на Молдавију. Председник Трајан Басеску је више пута рекао да је уједињење те две земље принципијелно питање и да би се оно морало догодити у наредних 25 година. Москва пак инсистира на потпуној државној неутралности Кишињева. На састанку у уторак шеф руске спољне политике је напоменуо: топлији односи не значе да се став Москве променио. Међутим и Букурешт сада има конструктивнији приступ том питању:
- Мој колега је нешто раније подвукао да би будућност републике Молдавије требало да одреди слободан избор молдавског народа. Румунија ће тај избор поштовати. С тим ставом се и Русија слаже, а њен став се није мењао и добро је познат: доследно подржавамо територијални интегритет републике Молдавије, мора остати суверена држава и задржати неутралност у складу са својим Уставом. То су она иста начела којима се руководимо када је у питању ситуација у Придњестровљу.
Последњи преговори о решавању ситуације у Придњестровљу у формату „5+2“ (Молдавија и Придњестровље као стране конфликта; Русија, Украјина и ОЕБС као посредници; САД и ЕУ као посматрачи) одржани су у мају. Иако су резултати неуједначени, управо тај „заједнички“ формат ће допринети решавању свих постојећих питања укључујући и оно о статусу територија, рекао је руски министар у уторак.
Поред агенде која се односи на регион Лавров и Корлацеан су у Москви разговарали и о сарадњи у оквиру ЕУ и НАТО-а. На територији тог „важног партнера Русије у Југоисточној Европи“ биће лоцирани елементи система ПРО у оквиру друге фазе његове изградње. Вашингтон је више пута поновио да Русија нема разлога да брине пошто систем није усмерен против ње. Али, америчка страна одбија да пружи одговарајуће правне гаранције. У Москви, према речима румунског министра, та питања су била предмет конструктивног разговора. Међутим Сергеј Лавров каже да је питање и даље отворено:
- Разменили смо мишљења о могућим начинима усавршавања система стабилности и безбедности у Европи, свакако смо поменули и тему ПРО. То је једно од питања у нашим односима са северноатлантским пактом које није решено, консултације се настављају.
Поред питања билатералних односа и ситуације у Европи Сергеј Лавров је на конференцији за штампу поменуо и неке друге теме. Између осталог и информације које су се појавиле у медијима, а према којима је Велика Британија наводно затворила улаз за лица са такозваног „списка Магнитског“. У питању је листа од 60 руских чиновника коју је у априлу сачинила Европска комисија за безбедност и сарадњу. Одговарајући на питање Гласа Русије Сергеј Лавров је рекао: руски МИП није примио никакво званично обавештење од британских власти. Званични Лондон је више пута истакао да не намерава да прави било какве листе тог типа. Тако да није искључено да је у питању провокација која за циљ има да скрене пажњу публике са других актуелних тема.
Полина Черница,
