Бо Меклелан: треба да сачувамо традиционалне занате
Уочи симпозијума „Глобални разум“ који је данас почео у Јекатеринбургу, граду који се кандидовао за домаћина ЕКСПО-2020, „Глас Русије“ је резговарао с учесником форума, светски познатим дизајнером светлости Боом Меклеланом који је овако оценио шансе уралске престонице
- Јекатеринбург сигурно има одређеног шарма. Још увек слабо познајем град, али је на мене оставило утисак то колико је отворен за друге културе и друге националности. Мислим да има добре шансе.
Када бисте имали могућности да своја дела представите на Светском сајму шта би то било?
- Имао сам прилике да радим у различитим крајевима земаљске кугле. Једном сам се упознао с кинеским мајстором који је правио невероватно лепе грејалице на ћумур од бамбуса. Технологија њихове израде се у његовој породици преносила с колена на колено добрих 400 година. Међутим, овај мајстор данас нема коме да пренесе своје тајне. То је, нажалост, један од плодова глобализације: млади људи више воле да раде у фабрикама и не занимају се за породичне послове.
Треба да пронађемо начин да сачувамо традиционалне занате, да их не препустимо забораву. У свом послу често покушавам да објединим старе традиције и модерне технологије. Зато бих, кад бих имао прилике да направим нешто за Светски сајам, узео леп стари занат и осмислио бих га уз помоћ савремене технологије.
Гигантска светлосна инсталација коју је Маклелан направио 2010. године Reflective Flow, тешка 25 тона, доспела је у Књигу Гинисових рекорда као највећи лустер на свету. Дизајном светиљки Бо Маклелан је почео да се бави релативно недавно. У родној Шкотској је писао песме и певао је, али је затим одлучио да отпутује. У португалском градићу Лулеу Бо Маклелан се бавио уметничким ковањем: његове гвоздене статуе и коване капије украсиле су летовалишта на јужној обали Португалије. Не напуштајући ковачки занат Меклелан је искушао своје снаге као дизајнер декорација за филмове, па чак и као режисер. Међутим, за њега је била судбоносна наруџбина огромног кованог лустера. На сајму у Милану дуго је с одушевљењем проучавао штанд немачке компаније Bumberg, великог произвођача прибора за расвету. Пола године касније направио је прву ЛЕД-светиљку. О Маклелану је почело да се прича и компанија Bumberg га је унајмила у својству дизајнера. С њом сарађује и данас.
Ви сте човек који се окушао у мноштву професија. Да ли по Вашем мишљењу будућност припада стручњацима широког профила или је боље концентрисати се на једној ствари?
- Да би човек постигао успех у нечему пре свега треба да воли оно што ради. Посао није само струка, већ стил живота. Ако можете да нађете посао који вам одговара и да му приђете с необичне стране коју други још нису испробали, имаћете успеха било чиме да се бавите. Шта све нисам испробао – од музике и вајања до режисуре. Међутим, сви моји послови су били везани за исти део мог мозга, сви су били везани за уметност.
У једном интервјуу сте рекли да је врло важно да човек уме брзо да се прилагођава у условима глобализације. Шта садржи појам „брзе адаптације“ за човека од уметности?
- Мислим да је важно да се сећамо ко смо, да је важно да свака земља сачува своју самосвојност. Међутим, утицај различитих култура на уметничке форме истовремено отвара пут за нове могућности. На пример, тренутно сарађујем с кинеским мајстором за калиграфију који је у свој стил додао западну технику. Захваљујући томе, његови радови су нам, наравно, постали приступачнији и схватљивији. Уједно, његова уметност је у стању да пробуди у гледаоцу ново занимање за исконску кинеску културу.
Александра Зобова,
