Северна Кореја: партија и буржоазија против уједињења Кореје

13-07-2013 08:47:58 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Онима, који посећују Северну Кореју као туристи, често се чини да су се они помоћу времеплова нашли у Совјетском Савезу 1950-их година. Међутим, тај је утисак варљив. Превелики број револуционарних и патриотских парола скрива сасвим другу реалност. Права Северна Кореја 2010-их година није земља, где марширају војници, свуда стоје плакате о верности вођи. У много већој мери је то земља тржишта, приватних радионица и ресторана, земља разноврсних облика приватног предузетништва.

Једна је од најважнијих појава у северокорејском друштву последњих година настанак северокорејске класе предузетника или, ако искористимо марксистичке термине, северокорејске буржоазије.

Најуспешнији од северокорејских приватних предузетника имају капитал од стотина хиљада долара. Њима припадају не само радње и радионице, већ и доста крупна предузећа, укључујући, например, знатан део компанија, које се баве унутрашњим превозима робе. У Северној Кореји има приватних рудника. У неким случајима приватни капитал делује заједно с државним спољнотрговинским фирмама.

Многима се чини да настанак буржоазије у дугорочној перспективи угрожава данашњи северокорејски социјално-политички систем. Постоји мишлење да ће северокорејски богаташи, познати као газде новца, тончжу (돈주), раније или касније изазвати постојеће уређење.

Свакако, развој полулегалне тржишне економије у Северној Кореји поткопава идеолошке и социјално-политичке основе постојећег уређења. Ипак, мада тончжу у дугорочној перспективм могу бити заинтересовани за промену постојећег уређења, њихова огромна већина апсолутно није заинтересована за уједињење земље. Могући су спорови, колико ће добити од таквог развоја догађаја обични Северокорејци. Међутим, очигледно је да ће газде новца од уједињења само изгубити.

Ствар је у томе да северокорејска буржоазија нема ни искуство, ни знање, ни, главно је, капитал, који би јој омогућили да равноправно конкуришу с јужнокорејским бизнисом у случају уједињења земље. Северокорејска предузиматељка, којој данас припада неколико радњи и пар мензи, ако буде имала срећу, касније ће постати газдарица мреже супермаркета, која делује на читавој територији Северне Кореје. Међутим, то може да се деси само у том случају, ако у Северну Кореју не дођу южнокорејски супермаркети, с којима она неће моћи да конкурише ни у ком случају.

Многи од данашњих северокорејских богаташа су свесни: ради одржавања бизниса им је неопходнио очување стабилности и очување засебне северокорејске државе. То значи да ће се они потрудити, вероватно, да нађу заједнички језик с северокорејским бирократима. Објективно говорећи, северокорејска номенклатура и северокорејска буржоазија се налазе у истом чамцу. И једнима, и другима су потребне еволуционе, а не революционарне промене. Свакако, њима апсолутно није потребно уједињење земље.

Додуше, светско искуство сведочи да су управљачи далеко од тога да буду у стању да контролишеу историјске процесе, тим пре да их усмеравају у потребни колосек – нарочито када већина становништва жели да се креће у сасвим другом правцу.


Андреј Лањков,