Припитомити муњу

14-07-2013 01:10:20 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Руски научници-физичари покушавају да обуздају муње. Њихово искуство је заинтересовало јапанске колеге. Данас руски и јапански истраживачи заједно раде на заштити далековода од муња, које искључују струју. Према прорачунима аналитичара, финансијски губици у свету од таквих хаварија износе неколико милијарди долара годишње. Многе развијене земље, пре свега САД и Јапан, веома су забринуте због тога, те траже начине смањивања тих губитака. Свакако, тешко да је могуће учинити да муње не погађају далеководе. Међутим, могуће је смањити вероватноћу погађања путем пресретања муње на путу према објекту. То могу да учине прецизни ласерни уређаји. Пред микрофоном је шеф оделења моћних ласера Института опште физике РАН професор Виктор Аполонов.

- Уз помоћ моделирања муња смо добили убедљиве доказе да њихова огромна снага може да буде усмерена преко ласерног канала у земљу. Ласерни комплекс се монтира на једном месту, уз помоћ система огледала окружује се територија, која мора да буде заштићена. Специјални апарат фиксира високи напон електромагнетског поља у облацима, где може да настане муња. Туда се шаље импулс ласера. Он пресрета муњу, која може да буде усмерена у одређено место. Заштићена територија може да буде огромна. На такав начин могу да буду заштићени не само далеководи, већ било који други објекти.

Поставља се питање: ако муња може да буде ухваћена, вероватно, она може да буде искоришћена за позитивне сврхе – ради добијања струје? Тако је, научници постављају питања акумулације и претварања те енергије. Свакако, није целисходно премештати ласерни комплекс ради тога да се ухвате две-три муње приликом кратке олује. Међутим, на земаљској кугли постоје места, где севање муња траје по 10 сати без прекида, - то би се могло искористити. Говори Виктор Аполонов.

- Постоеј места, например, у Венецуелским планинама, где хладан ваздух силази са падина Анда и доле се среће с метаном, који се диже из језера у фази стварања мочваре. То ствара електрични напон, који проузрокује бројне муње. Или, рецимо, у неким јужним државама САД у планинама падају кише верга, које због сухох ваздуха не доспевају до земље. Зато кише као да нема, међутим, електрични напон постоји. Таквих места у свету има много, зато би њихова енергија могла да буде припитомљена.

У последње време је објављено много истраживања о недавно откривеним џетовима и спрајтовима – огромним муњевским напонима у јоносфери. Говори Виктор Аполонов.

- Та енергија се може користити у космонаутици, јер велике сунчане батерије на сателитима или космичким станицама крше њихову динамику, покрет. Више одређених размера батерије не смеју да буду. Зато код космонаута постоји дефицит енергије. Међутим, уз помоћ ласера могуће је добити енергију за космичке сврхе из муња на великој висини.

За сада у свету није створен ласерни комплекс, који би савладао такве задатке. Постоје лабораторијски експерименти и истраживања, прорачуни и модели, који чекају финансијска улагања. Знатан део пројеката припада руским научницима. Могуће је да идеја претварања муња у извор енергије, који се обнавља, за сада није веродостојна. Међутим, у науци се често деси да истраживања глобалних процеса могу да резултирају практичном вајдом. Например, освајање далеког космоса је поклонило свету потпуно земаљске ствари: мобилну везу и навигаторе.

Дарја Денисова,