У Њујорку би опет да прекроје поимање епиконтиненталног појаса
У Њујорку, 15. јула је са радом почело 32. заседање Комисије УН за утврђивање епиконтиненталног појаса, обзиром да ниједна држава није добила потврде на захтеве за утврђивање арктичке спољне границе епиконтиненталне зоне.
Русија је била држава која је предала такав захтев још 2011.године. Од онда је морала још два пута да доради и прецизира податке. Сада је припремљен нови захтев. Нико не зна каква ће бити судбина овог сада захтева. Проблем са разганичавањем епиконтиненталног појаса је све теже: у водама Леденог океана, према проценанама стручњака налази се четвртина свих светских залиха угљоводоника. Границе, обзиром да тамо лежи овакво богатство, веома су битне.
Русија је спровела већ неколико експедиција (последња је била „Арктик 2012“). Ове су експедиције нужне како би се доказало да се епиконтинентални појас простире од руских територија до готово самог Северног пола. РФ претендује на део овог појаса, који садржи и подводне гребене Ломоносова и Мендељејева, који се простиру од руског копна. Површина овог пространства је готово милион квадратних километара. Скоро две Француске.
Мишљења о томе, да ли може Русија да добије позитиван одговор на свој захтев, супротна су.
У то да Русија има све шансе на позитиван одговор, уверен је експерт за морско право руског Института државе и права при РАН Василиј Гуцуљак. Ако би Русија добила позитиван одговор, то би јој дало право да започне са испитивањима изворишта иза спољних граница епиконтиненталног појаса. Експерт, истине ради, саветује да се обрати пажња и да се не мешају повећавање спољне границе појаса са увећавањем територије. То су, тврди он, две потпуно различите ствари, говори Гуцељак:
- Када говоре, да ће се територија Русије увећати за неколико стотина квадратних километара, то је савршено нетачно. Континентални појас није територија наше државе . Са тачке гледишта међународног морског права, епиконтинентални појас не припада ни једној држави. Друга је ствар, да сва ексклузивна права на експлоатацију ресурса могу да добију само приобалне државе.
Један од разлога, због којих комисија може имати проблема око признавања права- то је присуство спорних питања са околним државама. На тај део појаса Леденог океана претендују и Канада и САД.
Проблеми са спољним границама појаса су толико сложени и изазивају толико спорова околних држава, да је наивно очекивати да ће решења бити усвојена на једном заседању, каже члан Савета при војно-индустријској комисији владе РФ Михаил Ходоренок. Што се тиче новог руског захтева, то је правилни стратешки корак. Али шансе да овај захтев буде одобрен, практично не постоји сматра експерт:
- Других претендената на овај део појаса има више него довољно. Нажалост, када би би биле оцртане границе поларних предела СССР, то би било учињено у једностраном поретку. И то није потврђено одговарајућим уговорима са заинтересованим суседима. И сада морамо да докажемо да те територије припадају нашој земљи. То је тешко због великих играча у игри спољне политике.
Комисија за питања граница овог појаса била је формирана у сагласју са Конвенцијом УН за морско право. Била је прихваћена 1982.године. Русија има свог представника у овој комисији. Иначе, залихе угљоводоника (нафте и гаса) у руском делу арктичког појаса процењују се на 5 милијарди тона горива. Од тога је од прилике 80% гас.
Андреј Федјашин,
