Турска не признаје египатске промене
Премијер Турске Реџеп Ердоган је одбио да призна легитимним представником Египта Мухамеда ел- Барадеија, недавно именованог за потпредседника Арапске Републике. Реџеп Ердоган је изјавио да и даље сматра председником Египта Мухамеда Мурсија, који је победио на изборима 2012. године.
Премијер Турске Реџеп Ердоган је одбио могућност контактирања са потпредседником Египта Мухамеда ел-Барадеијем чак ни путем телефона, јер су, подвукао је он, Мухамеда ел-Барадеија именовале власти, које су на челу земље услед државног удара. Турски премијер је истакао да Египћани неће остати код куће, па ће почети борбу против државног удара. У овим речима је нада да ће се на власт вртити Браћа-муслимани, с којима су Турци успешно сарађивали. Међутим, распоред снага у региону се променио неповратно, - сматра директор Центра Блиског Истока Међународног института најновијих држава Станислав Тарасов.
- Распала се алијанса Турска-Египат, у коју се уздала Анкара. Реч је о томе да је исламистичка владајућа Партија праведности и развоја у Турској ступила у тактичку алијансу с Браћом-муслиманима у Египту. Када је тамо победио Мурси, они с су били уверени да ће моћи да постану доминирајућа снага у том региону. Данас се алијанса распала, отишле су на страну државе Персијског залива, те се Турска нашла у спољнополитичкој изолацији.
Турска се погрешно определила и у спољној, и у унутрашњој политици. Сада је њен положај доста слаб да би њено мишлење узимали у обзир, - сматра експерт Института стратешких процена и анализа Сергеј Демиденко.
- На ситуацију у Египту утичу друге међународне снаге. Главну улогу игра Саудијска Арабија, која је у Египту победила Катар у конкуренцији, као и државе Персијског залива, које следе саудијску политику – то су ОАЕ и Кувајт. На крају крајева ће Турска морати да контактира с египатским руководством, нема куд.
И сам Египат није више онај, који је био пре две године. Од основног претендента за улогу регионалног лидера се он претворио у земљу-реципијента међународне помоћи. Без финансијске подршке споља Каиро није у стању да нахрани свој народ, а да не говоримо о одржавању обећаних реформи. Саудијска Арабија, ОАЕ и Кувајт су већ објавили о свом решењу да усмере привременим властима Египта помоћ у износу 12 милијарди долара. САД, које се нису определиле са својим ставом према хапшењу Мухамеда Мурсија, такође не намеравају да обуставе финансијску подршку Каиру. Ако би Египат остао насамо са својим проблемима, то би негативно утицало на читав регион, - истиче оријенталиста Сергеј Демиденко.
- Ситуација у Египту са 85 милиона становника ће сигурно озбиљно утицати на ситуацију у арапском свету, дестабилизирајући ситуацију око земље. јер је близу Израел. Ако се у Египту буду појачала екстремистичка расположења, то ће се одразити и на њему. Ситуација на Синајском полуострву ће бити сложена. Исламисти из Египта ће се разићи у различите земље.
Решење питања о стабилизацији ситуације у земљи и сарадњи са светском заједницом сада спада у ресор нове владе Египта. Она се састоји углавном од економиста и технократа. Од владе Мурсија у њој је остало 3 човека – шеф МУП, министар туризма и министар одбране Абдел Фатах ал-Сиси, који је био на челу војног удара. Исламисти нису у саставу нове владе, што им омогућује да изјаве о неном непризнању.
Наталија Коваљенко,
