Немачка је била омиљена земља у Грчкој
Књига "Евролажови" ускоро излази у издаваштву немачке куће "Хејне“. Са њеним аутором, професором Хансом Олафом Хенкелом, бившим директором IBM-а и председником Уније немачке индустрије, разговарао је "Глас Русије".
Ваша књига се зове "Евролажови" – о коме је реч?
- У мојој књизи сам описао људе: запале у заблуду, који живе у нереалном свету и лажове. Ја остављам читаоцима да сами одреде којој категорији припадају политичари. Међутим, једног сам ја тачно одредио: то је Жан-Клод Јункер, који је 12 година обмањивао Европљане, увео лаж као легитимно средство у европској политици.
Ангела Меркел је изјавила да је стабилност евра у интересу целе Европе. Ви делите исто мишљење?
- Ја делим то мишљење. Питање је само како се то ради. Њене акције уништавају конкурентности у еврозони и кроз неко време ће довести у питање постојање евра. Док светска економија ове године показује пораст од 2,5% у еврозони опада производња. Немачка има пораст од свега 0,3%. Незапосленост у еврозони је достигла историјски максимум од 19 милиона. Следеће године ће премашити 20 милиона. Незапосленост међу младима у јужним државама је достигла историјски максимум и може угрозити демократију у том региону.
Политички, евро уништава везе између држава унутар еврозоне: Немачка је пре кризе била омиљена земља у Грчкој. Немачко-француски односи за 50 година никада нису били тако лоши као данас. Продубљује се јаз међу земљама, које имају евро и оних који га немају. Од десет земаља чланица ЕУ, у којима нема евра, само румунско становништво жели да уведе ову валуту. Чак ни становништво Летоније није изразило жељу да у земљу уведе евро. О томе сведоче истраживања која је спровела сама Европска комисија.
Данас је јасно да је евро - сувише јака валута за Французе: она није исплатива за извоз и води ка повећању незапослености, нарочито међу младим људима. Међутим, она је сувише слаба за Немце, што доводи до инфлације и повећања цена некретнина.
Да ли треба напустити евро?
- Ми смо сада у тешкој ситуацији. Међутим, ја не мислим да се треба до краја држати евра, не нудећи другу алтернативу. А постоји неколико алтернатива. Прва - повратак на националне валуте. Евро је некада била политичка одлука. Криза евра показује где се може склизнути када се политичке одлуке доносе без узимања у обзир економске оправданости. Друга алтернатива – искључење из еврозоне слабих јужним земљама, почевши од Грчке.
Може се, такође, сачувати евро ако из еврозоне изађу четири најјаче државе, с циљем девалвације евра. Тада ће земље, од Грчке до Француске имати шансу да постану конкурентније. За север - Немачка, Аустрија, Финска и Холандија - извоз из ових земаља ће постати скупљи, што је још један чин солидарности севера према југу. Пољска, Чешка, Шведска, Данска би достигле ниво севера релативно брзо. Оне би имале такав систем, чија валута би била у складу са економском и политичком културом. Данас, госпођа Меркел, напротив, жели да различите европске културе потчини потребама валуте
А када у будућности економија јужних држава достигне ниво севера, моћи ће се поново увести јединствена валута. Али, пре него што до тога дође, проћи ће деценије.
Николај Јоликун,
КАТЕГОРИЈЕ
