„Протон-М“ су упропастили аутоматика и људски фактор
Несрећа ракете-носача „Протон-М“ је изазвала велики одјек у научно-техничким круговима. Незванично се наводе различите верзије онога што се десило: то су и преурањени старт, и помешане клеме на сензорима за угаоне брзине. Међутим, стручњаци сумњају у све верзије.
Ракета-носач „Протон-М“ је заједно с три сателита ГЛОНАС у дванаестој секунди после старта скренула с трајекторије, затим је из црева покуљао дим браон боје, дошло је до хаваријског искључивања мотора и ракета је експлодирала распавши се на делове. Поводом несреће покренут је кривични поступак и започета је истрага. По једној од главних, али засад незваничних верзија, за све је крив људски фактор: сензор угаоних брзина је био неправилно монтиран. Међутим, тачност ове тврдње изазива велику сумњу код академика Руске академије за космонаутику „Циолковски“ Александар Железњакова:
- Приликом стартовања ракете контролише се маса параметара како би лет био уједначен и како би се њиме могло управљати. Ако се показатељи ових сензора не подударају с оним што је уведено у систем за управљање, систем управљања треба некако да парира овом одступању: или да варира снагу мотора или да управља воланима. Ако је овај сензор неправилно монтиран, сад се прича о таквој верзији, сасвим је могуће да његови показатељи доведу до неправилног рада система за управљање. То је наводно, узрок, комисија га још није саопштила, већ се ради о гласинама, зато што се таква неисправност опреме открива још на земљи и уопште је нејасно како је то могло да се деси.
Исто тако није јасно због чега се запалио мотор првог степена и због чега је из црева покуљао дим браон боје. Међутим, аналитичар часописа „Новости космонаутике“ Игор Лисов није склон да сматра дим знаком неисправности.
- Ако је ракета кренула са старта, то значи да је вуча мотора премашила 700 тона, колико је тешка. Кренула је нормалном брзином. Чак се и на основу слике може судити о томе да је у тренутку одвајања од земље с моторима све било у реду. Што се тиче браон дима, он се појављује приликом сваког лансирања „Протона“.
С ракетом „Протон“ се слична несрећа догодила и 2010. године. Тада је узрок хаварије текође био људски фактор: у резервоар за гориво блока за добијање убрзана наливено је тону и по више оксидатора него што је потребно. О томе ко је крив за ове непријатне грешке у космичкој области размишља Игор Лисов:
- Протони се не лансирају само за ГЛОНАС, они се користе и у комерцијалним програмима. И у току последњих година се запажа врло лош знак. Комерцијална лансирања су по правилу успешнија него лансирања у интересу државе. Односно, број несрећа у нашем националном програму је због нечега већи него у комерцијалним програмима. И ту се не ради о самом „Протону“, већ очигледно, о односу људи према послу који обављају.
Штета услед неуспешног лансирања износи преко 200 милиона долара. Влада Русије посебно контролише истрагу несреће. У најскорије време треба да буду објављени резултати истраге у којима ће бити наведен прави разлог експлозије ракете „Протон-М“.
Рита Ошун,
