РВ Авганистана – прекинути лет
У току целог ХХ века најефикасније средство у борби против побуњеника у Авганистану била је борбена авијација. У НАТО су се тога сетили тек пред извођење војске.
„Стварамо снаге за борбу против партизана, а наши авганистански партнери моле за оно што је по нашем мишљењу намењено „рату високе технологије“ – тенкове и остало,“ још у јануару је пред новинарима у Кабулу изјавио аустралијски генерал бригаде Адам Финдли.
Почетком 2013. године авганистанске снаге безбедности (ANSF) су добиле инострану помоћ у вредности од око 10 милијарди долара. Организаторима нове авганистанске војске се чинило да имају све што им је потребно. Међутим, у јануару 2013. године је осим новца и обичног наоружања авганистанско руководство замолило Запад за аеростате, беспилотне летелице, тенкове и авионе. Тада су стручњаци то објаснили чињеницом да на Авганистанце лоше утиче искуство примене „совјетског модела“ организације оружаних снага. У Авганистану су се 1980-их година налазиле три тенковске дивизије (преко 570 тенкова Т-55), а РВ је бројало око 500 јуришних авиона и бомбардера, као и авиона за транспорт и хеликоптера.
Тренутно РВ ове земље има укупно 72 јединице технике. Транспортне халикоптере авганистанског РВ Mi-17 „воде“ амерички саветници, а авганистанске кадрове за борбене авионе припремају саветници из Чешке Републике. По речима заменика команданта BBC ISAF генерала Кенета Вилсбаха, у најскорије време се очекује испорука 12 хеликоптера Mi-17 и четири транспортна авиона С-130: два на јесен и два на пролеће идуће године. Командант групе саветника РФ НАТО у Авганистану генерал бригаде РВ САД Стивен Шапиро је најавио планове за модернизацију Ми-17С и испоруку нових врста лаких авиона јуришних јединица: 20 пропелерских А-29 Super Tucanos. Међутим, они ће бити испоручени тек 2014. године, а потпуну спремност за борбене операције достићи ће до 2018. године.
Не само то, у јунском интервјуу за Air Force Times исти овај Вилсбах признаје да обична испорука технике сад неће помоћи. „Да би реално летели, ратовали и пружали подршку војсци из ваздуха, потребни су им пилоти и чланови посаде, техничари и персонал за одржавање.“ У авганистанском РВ тренутно има свега 99 пилота. Још 200 тек учи да лети. Има и шест хеликоптера Mi-35, али по Вилсбаховим речима, од прошле године они уопште не лете због проблема с одржавањем, а посаде су обавезне да се поново обуче и да поново положе квалификационе испите.
С партизанима ратују специјалци. Можда ствари боље стоје с авганистанским специјалним операцијама? Како је у јулу за часопис Stars and Stripes изјавио капетан авганистанских командоса Фолад Шерзад, „хеликоптери су врло корисни и врло важни, с њима директно проналазимо циљ. И непријатељ се плаши кад зна да авганистанска војска има хеликоптере, јер им ништа не може.“
За ефикасно деловање свих командоса авионских јединица потребно је 806 специјалаца. Почетком године их је било свега 180. Проблем је у томе што за почетак кандидати треба да прођу кроз процес провере који траје годину и по дана како би се одстранили они који су повезани с криминалом и талибанима. Има проблама и с техником. Сад половину од 30 Mi-17 ових јединица покушавају да врате у строј амерички војници. Како пише Trumpet.com „ако војска НАТО сутра оде, они ће остати да рђају по аеродромима, као што је то већ било крајем 1980-их“.
У целини, по речима америчких војника, авганистанска команда бар у наредних десет година неће бити у стању да самостално обавља операције подршке и одржавања војске. Резултати првих операција 2013. године у којима су главну улогу играле авганистанске снаге безбедности су показале: модел авганистанске војске без свестране подршке и обезбеђења борбене и транспортне авијације већ сад доводи до смањења ефикасности операција и великих губитака личног састава. Овај проблем је постојао свих 12 година присуства у Авганистану војске западне коалиције и тешко да ће бити решен пре њиховог извођења. А разматрање свега тога је због неког разлога почело тек овог лета.
Vadim fersovič,
